Neželjena dejstva ARV lekova

Šta su to neželjena dejstva lekova?

 

Suština svakog leka je da se on koristi za lečenje određene bolesti. Svaki drugi efekat leka, a koji nije lečenje, je neželjeno dejstvo leka. Neželjena dejstva se zovu i neželjeni efekti, a koristi se i termin toksičnost lekova. U ovom priručniku ćemo se fokusirati na neželjene efekte antiretrovirusne terapije. Važno je naglasiti da su mnogi simptomi neželjenih dejstava slični simptomima različitih bolesti. Veoma je važno znati razlikovati neželjena dejstva lekova od simptoma bolesti jer se simptomi bolesti leče na drugačiji način.

 

Zašto se javljaju neželjena dejstva?

 

Iako se lekovi prave da služe za lečenje određene bolesti oni ponekada, osim što utiču na bolest, remete i utiču na druge funkcije i način rada organizma. Zbog uticaja leka na te druge funkcije organizma nastaju neželjeni efekti. Svaki lek koji dospe na tržište je višestruko ispitan kako bi njegova toksičnosti i pojava neželjenih dejstava bila smanjena na minimum. Često se dešava da se zaustavi čitav proces razvoja nekog novog leka baš zbog njegove toksičnosti. Cilj je uvek da se napravi delotvoran, dobar i siguran lek koji se dobro podnosi, odnosno izaziva što manje neželjenih dejstava. Većina osoba - ljudi koje žive sa HIV-om, doktora i istraživača - svesno je toga da su anti-HIV lekovi, koji su sada u upotrebi, daleko od savršenih. Nadamo se da će lekovi koji će se pojaviti u budućnosti imati manje neželjenih dejstava i da će se bolje podnositi.

 

Da li svi lekovi izazivaju neželjena dejstva?

 

Većina lekova izaziva bar neku vrstu neželjenih dejstava, ali obično su ona slaba i lako se podnose. Ponekad su neželjena dejstva tako slaba da se uopšte i ne primete. U nekim slučajevima lek ne izaziva neželjene efekte kod svih osoba koje ga koriste već samo kod malog broja ljudi. Svi lekovi izazivaju neželjene efekte, ali neće sve osobe iskusiti iste neželjene efekte, a i ako ih iskuse ne moraju biti istog inteziteta.

 

Kako se prijavljuju neželjena dejstva?

 

Kada se novi lek ispituje i proučava, tokom kliničkih ispitivanja, svako neželjeno dejstvo se beleži iako se možda javilo samo kod jedne osobe i iako se ne može direktno dovesti u vezu sa delovanjem samog leka. Proizvođači lekova su dužni da spisak neželjenih efekata napišu u uputstvu koje se nalazi u kutiji uz lek. Na uputstvu koji se nalazi u pakovanju leka (koji se zove sažetak o karakteristikama leka) navedena su sva moguća neželjena dejstva. Obično je napisano nešto više detalja o onim neželjenim efektima koji su ozbiljniji ili se češće javljaju. Tu se nalaze i druge korisne informacije o tome kako se lek uzima, moguće interakcije sa drugim lekovima itd. Uvek pročitajte te informacije.

Važno je naglasiti da se tokom kliničkih ispitivanja, za neke lekove, ne otkriju sva neželjena dejstva. Za neke lekove se tek kasnije, nakon odobrenja i puštanja leka na tržište, primeti da izazivaju neželjena dejstva koja nisu primećena tokom kliničkih studija. Farmaceutske kuće tek naknadno ubace nove informacije u liflet koji ide uz lek. Primer za to je lipodistrofija. Zato je potrebno obratiti pažnju na sve nove simptome, zabeležiti ih i prijaviti lekaru.

 

Ako po prvi put započinjete anti-HIV terapiju

 

Normalno je da brinete zbog moguće pojave neželjenih efekata ako prvi put započinjete lečenje anti -HIV terapijom. Zato bi bilo dobro da unapred, pre odabiranja kombinacije anti-HIV lekova, znate šta da očekujete od svakog leka pojedinačno.

Tražite informacije i raspitajte se o svakom leku pojedinačno - da li lek ima neka neželjena dejstva, koja tačno, koliko se često javljaju, da li su ozbiljna...

Da li mogu lako da promenim lekove?

 

Ako prvi put započinjete lečenje verovatno imate dosta izbora u odabiru i eventualnoj zameni lekova sve dok ne pronađete efikasnu kombinaciju koju dobro podnosite. Postoji već 20 odobrenih anti-HIV lekova i dok ih možete mešati i kombinovati imate dosta izbora. Ako teško podnosite jedan ili više lekova iz vaše kombinacije možete ih zameniti nekim drugim. Često se ljudima ne daje da biraju kada tek počinju lečenje. Što ste manje lekova koristili pre, imate više izbora za zamenu.

Ako ste promenili lek zato što ga dobro ne podnosite, ako vam je neophodan obično ga možete u budućnosti ponovo koristiti. To što ste već jednom koristili lek ne znači da ste ‘’istrošili kartu’’ i da ga ne možete koristiti kasnije. Ovo jedino ne važi za abakavir. Ako ste doživeli reakciju preosetljivosti na abakavir nikada ga ne smete ponovo koristiti.
Obično se neželjeni efekti povuku nakon nekoliko prvih nedelja ili meseci od početka terapije, ali nekad i ne. Pročitajte deo brošure o svakom neželjenom dejstvu pojedinačno kako biste stekli uvid u to koliko dugo se mogu podnositi pre promene terapije.

Ne morate da nastavite da uzimate lek koji loše podnosite da biste sebi nešto dokazali ili da biste udovoljili svom lekaru. Ako nešto nije u redu tražite savet od lekara. Naprosto, neki lekovi nisu za svakoga.

 

Da li mogu predvideti hoće li se kod mene javiti neželjeni efekti? 

 

Generalno, ne možete unapred predvideti koliko ćete teško ili lako podnositi određeni lek, odnosno da li će se javiti neželjeni efekti. Ako od ranije imate problema sa određenim organom i ako se neželjena dejstva ispoljavaju baš na tom organu onda je veća verovatnoća da će se i javiti neželjeni efekat.

Evo i primera koji objašnjava ovu situaciju:

Neželjeno dejstvo nevirapina (Viramune) je oštećenje jetre. Ako osoba već od ranije ima neko oštećenje jetre, a koristi nevirapin, veće su šanse da se kod nje javi neželjeno dejstvo u vidu oštećenja jetre nego kod osobe koja ima zdravu jetru. (Od ranije imate povišene enzime jetre pa koristite nevirapin, a njegovo neželjeno dejstvo u vidu oštećenja jetre se ispoljava još većim povećanjem enzima jetre.)

Ako su vam vrednosti holesterola i triglicerida povećane pre početka terapije, veća je verovatnoća da će te vrednosti još porasti ako koristite proteazne inhibitore.

 

Da li se neželjena dejstva razlikuju kod muškaraca i žena?

 

U dosadašnjim istraživanjima učestvovalo je premalo žena da bi se tačno mogle proceniti razlike u odnosu na pol. Za neke neželjene efekte razlike između muškaraca i žena primećene su tek kasnije, nakon studija.

Tek kasnije studije o nevapirinu pokazale su da se kod žena češće javljaju neželjeni efekti (i osip i oštećenje jetre), a to samo naglašava koliko je važno pažljivo praćenje simptoma. Trebalo je nekoliko godina da se otkrije da je veći rizik od pojave neželjenih efekata kod žena i to ako počnu lečenje nevirapinom (Viramune) u momentu kad im je broj CD4 ćelija iznad 250 CD4/mm³, a kod muškaraca je veći rizik da se jave neželjena dejstva ako im je broj CD4 preko 400 CD4/mm³.

Što se tiče lipodistrofije (gubitak masnih naslaga na rukama, nogama i licu te taloženje masti na stomaku, grudima i ramenima), pokazalo se da je kod žena veća verovatnoća da će se pre javiti taloženje nego gubitak masti.

 

Posvećenost uzimanju terapije i neželjena dejstva?

 

Bilo da ste tek počeli koristiti anti-HIV terapiju ili je koristite duži period vaš lekar je trebalo da vam naglasi koliko je važna posvećenost lečenju, odnosno koliko je važno uzimanje lekova tačno onako kako je propisano i to u pogledu vremena uzimanja i poštovanja promena u ishrani.

 

Traženje pomoći od lekara…

 

Istina je da:

neki lekari misle da njihovi pacijenti preuveličavaju neželjene efekte i da oni nisu tako teški kao što pacijenti kažu da jesu.

Takođe je tačno da:

većina pacijenata, zapravo, potcenjuje neželjene efekte. Mnogi obično kažu da im neželjena dejstva ne predstavljaju baš veliku smetnju i da nisu teška koliko zaista jesu, a često zaborave i da ih spomenu.

 

Ovo govori da postoji velika razlika između onoga što se stvarno dešava i onoga šta vaš lekar misli da se dešava. Zato se često neželjeni efekti loše tretiraju. Važno je da pratite vaše simptome i da ih precizno prijavljujete kako bi lekar mogao dobro da proceni situaciju i preduzme odgovarajuće korake.

 

Šta se dešava ako neželjeni efekti potraju?

 

Ako lekovi koje ste dobili za tretiranje neželjenih dejstava ne deluju, postoje drugi lekovi koje možete koristiti i koji će možda bolje delovati.

Zato smo napravili listu mogućih izbora, između ostalog i alternativnih, za svaki od glavnih simptoma. Ako jedan lek ne deluje probajte drugi.

Zamena leka ili prestanak anti-HIV terapije je veoma važna mogućnost o kojoj morate razgovarati sa vašim lekarom.

 

Opšta neželjena dejstva

 

Muka, proliv i osećaj umora su najčešći neželjeni efekti antiretrovirusne terapije. Nakon nekoliko nedelja od započinjanja terapije ovi simptomi se obično smanjuju i lekovi se lakše podnose. Veoma retko muka i umor mogu postati ozbiljan i trajan problem.

Pre nego što počnete piti svoju anti-HIV kombinaciju, tražite od lekara da vam propiše i lekove protiv muke i proliva kako biste bili spremni ako se pojave ovi neželjeni efekti. Ako, kojim slučajem, oni ne pomažu dovoljno, tražite od lekara jače lekove ili neku zamenu. Ako i to ne uspe, odnosno ako ne možete da podnesete neželjene efekte i pored lekova koje ste dobili za njih, prijavite to lekaru jer možda treba kao krajnji korak da se promeni anti-HIV terapija.

 

Neželjena dejstva koja imaju lekovi iz kombinacija po preporukama SZO

 

 

Tekst koji sledi posvećen je ozbiljnijim neželjenim dejstvima koja se javljaju kada se koriste lekovi koji su preporučeni od strane Svetske zdravstvene organizacije za prvu (početnu) kombinaciju.

Oštećenje jetre: nevirapin (Viramun), efavirenc
Većina anti-HIV lekova može nepovoljno da utiče na jetru jer se u njoj razgrađuju. Zato je važno da se u rutinskim laboratorijskim analizama uvek urade i analize koje pokazuju funkciju jetre. Oštećenje jetre uzrokovano nevirapinom ili efavirencom ne javlja se često, ali ako se javi može biti veoma ozbiljno, toliko da ugrožava život. Nešto manje od 5% ljudi koji koriste ove lekove moraju zbog nastalog oštećenja jetre promeniti lek. S obzirom na to da je nevirapin deo kombinacije sa fiksiranim dozama, važno je biti svestan simptoma. Ako zbog nevirapina imate osip važno je da uradite analize krvi (najčešće enzime jetre, tj. AST i ALT) kojim će se proveriti da li je došlo i do oštećenja jetre.

 

Faktori koji povećavaju rizik za nastanak oštećenja jetre zbog anti-HIV lekova su:

  • Pol - kod žena se češće javlja problem sa jetrom zbog anti-HIV terapije,
  • Virusni hepatitis (A, B, ili C) i druge bolesti jetre,
  • Konzumiranje alkohola,
  • Korišćenje nekih lekova i ''rekreativnih'' droga koji su i sami za sebe toksični za jetru.

Što se tiče oštećenja jetre važno je da obratite pažnju na sledeće simptome: osećate se loše (muka) ili vam je baš loše - povraćate, loš apetit, žuto prebojena koža i beonjače, svetla stolica i taman urin, osetljivost u predelu jetre i uvećanje jetre (ispod desnih rebara), osip i druge promene na koži, otoci, groznica, bol u mišićima i zglobovima. Ako dođe do oštećenja jetre obično se ono javi u prvih 6 nedelja od početka uzimanja terapije, mada se može javiti i kasnije. Zato je važno da se u tom periodu enzimi jetre kontrolišu češće (na dve nedelje), a kasnije ako je sve u redu na 3-4 meseca. U zavisnosti od ozbiljnosti i težine simptoma koje osećate i od rezultata enzima donosi se odluka da li da se nastavi sa nevirapinom. Ako je odlučeno da se nastavi sa nevirapinom onda je veoma važno da pratite da li simptomi koje osećate postaju teži i da li se rezultati analiza pogoršavaju.

 

Osip: nevirapin, efavirenc

 

Oko 10-15% ljudi koji koriste ova dva leka dobiju blagi osip koji nije ozbiljan, a oko 5% osoba mora zbog osipa prekinuti uzimanje ovih lekova. Međutim, kod oko 2-3% osoba (posebno onih koji koriste nevirapin) postoji rizik da dobiju ozbiljan osip. Zato nevirapin, tokom prve dve nedelje korišćenja, treba dati u manjim dozama - 200 mg jedanput na dan. Ako se osip ne pojavi nakon dve nedelje uzimanja leka, doza nevirapina se povećava na po 200 mg na 12 sati, odnosno dva puta dnevno. Doza nevirapina se NE SME povećavati ako postoji osip.

Veoma ozbiljan osip (prijavljen u 0,5% slučajeva) može biti Stevens Johnson Sindrom. Promene se prvo javljaju na sluzokožama – usta, nosa, očiju, ali i na drugim mestima. Nastale promene često se nazivaju promene u vidu mete – jer liče na metu (krugovi različitih boja). Nekada se promene mogu slivati u veću ploču. Ako osip prekriva više od 10% kože i sluzokože ili se čak javlja oštećenje kože (rane) morate se odmah javiti lekaru. Ovo se dešava veoma retko, ali ako se desi, uzimanje nevirapina se odmah mora ukinuti kako bi se izbegle ozbiljne reakcije koje mogu biti i fatalne.

 

Postepeno povećanje doze je važno i kad pijete pilulu u kojoj se nalazi više različitih lekova, ali je često u praksi zanemareno. Zato je važno da o tome vodite računa i da o tome porazgovarate sa lekarom.

 

Periferna neuropatija: d4T, ređe 3TC

 

Periferna neuropatija je termin koji se koristi za oštećenje nerava ruku i nogu. Najčešće počinje u vidu peckanja, mravinjanja i utrnulosti, ali može da se razvije toliko da se javljaju stalni bolovi koji zahvataju čitave udove. Iako je ponekad uzrok sam HIV, takođe može biti i neželjeni efekat anti-HIV terapije. Veća verovatnoća je da će se javiti ako vam je broj CD4 nizak u momentu započinjanja terapije. Glavni lekovi koji su povezani sa pojavom periferne neuropatije su: ddC (koji se retko koristi), d4T, ddI i nešto ređe 3TC.

d4T je jedan od lekova koji čine kombinaciju pod nazivom Triomune, a d4T se u mnogim zemljama trenutno preporučuje kao jedan od lekova za prvu kombinaciju.

Zato naglašavamo da ako osetite peckanje ili bol u rukama i stopalima to morate prijaviti svom lekaru. Pošto za perifernu neuropatiju nema leka najbolje je da se prekine sa upotrebom d4T, odnosno da se zameni sa nekim drugim lekom. Možda će čak biti dovoljno da se samo smanji doza d4T (sa 2x40 mg na dan na 2x30 mg ili čak 2x20 mg na dan) i da se zaustavi dalje oštećenje nerava.

 

Ako se neuropatija nastavi, a nema drugih lekova za zamenu, onda je bolje da se lečenje na kratko prekine, ali pod uslovom da se osećate dobro i ako vam broj CD4 nikada nije bio ispod 200/mm³. Ako je potrebno ili ako se pojavi neki drugi lek, kasnije možete ponovo početi terapiju. Simptomi neuropatije se mogu povući kada prestanete uzimati lek koji je izazvao, ali samo ako već nije došlo do ozbiljnih oštećenja nerava.
Za perifernu neuropatiju nema leka već se najčešće koristi vitaminska terapija i za otklanjanje bolova koriste se tablete protiv bolova.

Vi i vaš lekar treba ozbiljno da povedete računa o ovom neželjenom efektu.

 

Lipodistrofija: d4T, AZT, nevirapin, efavirenc, inhibitori proteaze

 

Lipodistrofija se odnosi na promene koje se dešavaju u masnim ćelijama i u distribuciji masnog tkiva.
Te promene dovode do gubitka masnih naslaga na rukama, nogama i licu i nakupljanja masnih naslaga na stomaku, grudima i ramenima. Takođe dovode i do promena u količini masnoća i šećera u krvi.
Neki lekovi odgovorni su za gubitak masti, a drugi za njeno gomilanje. Nakupljanje masnih naslaga povezano je sa uzimanjem proteaznih inhibitora i NNRTI, dok je gubitak masnih naslaga većinom povezan sa korišćenjem d4T i u manjem obimu sa AZT.

Oba leka, i d4T i AZT, su od strane SZO preporučena kao sastavni deo prve (početne) kombinacije.
Još uvek se ne zna zašto tačno nastaje lipodistrofija. Veoma retko se pojavljuje kod HIV pozitivnih koji ne koriste anti-HIV terapiju. Lipodistrofija se obično, ali ne i uvek, razvija sporo tokom nekoliko meseci i godina. Najraniji simptomi mogu se povući ako se iz terapije isključi lek koji je uzrokuje. Vežbanje i dijete takođe mogu biti od pomoći.
Važno je da vodite računa o promeni telesne težine i drugih mera tela kao što su obim stomaka, grudi, nadlaktice, natkolenice i dr. Ako dođe do značajnijih promena to morate prijaviti lekaru.
Rutinski, prilikom redovne kontrole, treba da se urade i biohemijske analize krvi, tj. moraju se odrediti vrednosti masnoća i šećera.

 

Promena raspoloženja, paranoja, čudni snovi, nervoza: efavirenc

 

Upotreba efavirenca povezana je sa grupom neželjenih efekata koji se razlikuju od svih ostalih. U pitanju su efekti koji se odnose na raspoloženje i osećanja. Kada počnete da koristite efavirenc može se desiti da se osećate dezorijetisano ili nervozno i napeto i mogu se javiti veoma burni i uznemiravajući snovi. To su neželjeni efekti efavirenca. Mnogi koji počnu piti ovaj lek osećaju neke promene ovog tipa, ali se kod većine smanje ili povuku nakon nekoliko nedelja. Međutim, neke osobe mogu da imaju ozbiljne probleme, pa je važno da se pojava ovih neželjenih efekata odmah prijavi i da se, ako je potrebno, efavirenc zameni nekim drugim lekom. Zato je možda dobro da sa efavirencom počnete za vikend ili kada imate slobodne dane, kad ste opušteniji i imate manje briga. Da biste izbegli uznemirujuće snove probajte da pijete lek par sati pre, a ne neposredno pre odlaska na spavanje. Upotreba efavirenca može takođe pogoršati ranije postojeću depresiju ili brige.

 

Anemija: AZT

 

Anemija predstavlja manjak crvenih krvnih zrnaca (eritrocita) koja prenose kiseonik. Simptomi anemije su bledilo, pojava jakog umora, osećaj ubrzanog rada srca, a nastaje kao posledica neželjenog dejstva AZT na koštanu srž. Zato, ako koristite AZT u svojoj terapiji, a osećate se jako umorno ili slabo, treba o tome da obavestite svog lekara koji treba da traži analizu krvne slike. Nakon procene situacije, ako je potrebno, lekar će možda zameniti AZT nekim drugim lekom.

 

Laktična acidoza: d4T, ddI, AZT, tenofovir, 3TC

 

Laktična acidoza predstavlja termin za opasno nakupljanje laktata (otpadni materijal koji nastaje pri preradi šećera u energiju) u krvi. Simptomi obuhvataju osećanje da ste loše ili/i veoma umorni i osećate slabost mišića. Rizik da se javi laktična acidoza je veći ako se d4T koristi istovremeno sa ddI pa se u većini vodiča za propisivanje terapije ne preporučuje da se ova dva leka koriste zajedno.
Ako imate ovakve simptome neophodno je da se obratite lekaru.

 

Ovde smo se fokusirali na najčešća i najopasnija neželjena dejstva koja se ne javljaju tako često. Ako osetite bilo šta zbog čega se ne osećate dobro - bez obzira što to ne spada u nešto ozbiljno, treba to da prijavite svom lekaru.

 


icon

RSS

Automatski primajte obaveštenja o novom sadržaju.