Šta je tuberkuloza? Koji su uzroci tuberkuloze?

 

 

Tuberkuloza, koja se ponekad skraćeno označava sa TB, jeste bolest izazvana mikroorganizmom koji se naziva mikobakterijom tuberkulozis (lat. mycobacterium tuberculosis). Ova bakterija može napasti bilo koji deo tela, ali najčešće napada pluća.

 

 

Zaraza tuberkuloze

 

Osoba može imati aktivnu ili neaktivnu tuberkulozu. Aktivna TB ili TB infekcija znači da je bakterija aktivna u organizmu i da imuni sistem ne može da zaustavi bolest. Ljudi sa aktivnom TB u svojim plućima mogu preneti bakteriju na osobu koja dođe u bliski kontakt sa njima. Kada osoba sa aktivnim TB-om kašlje, pljuje ili kija, ljudi u okolini mogu udisati čestice bakterije i postati inficirani. Ako se ne leči svaka osoba sa TB-om će inficirati u proseku oko 10 do 15 ljudi godišnje.

 

Ljudi se takođe mogu inficirati tuberkulozom koja nije aktivna u organizmu. Neaktivna tuberkuloza takođe se naziva latentnom. Ako osoba ima latentnu TB, to znači da organizam uspeva da se uspešno izbori sa bakterijom i da je zaustavi da izazove bolest. Ljudi koji imaju latentnu TB ne osećaju se bolesno, nemaju simptome i ne mogu preneti tuberkulozu. Kod nekih ljudi bakterija tuberkuloze ostaje neaktivna čitav život bez prelaženja u aktivno stanje. Ali kod drugih neaktivna TB može postati aktivna ako njihov imuni sistem postane oslabljen – na primer kao posledica HIV-a. Ljudi sa neaktivnom TB takođe se nazivaju TB prenosnici.

 

 

Koji je odnos između tuberkuloze i HIV-a?

 

Od ljudi koji su širom sveta umrli od tuberkuloze u 2006. godini, procenjeno je da je nekih 200,000 bilo inficirano HIV-om. Tuberkuloza je vodeći neposredni uzrok smrti među HIV-om inficiranim ljudima u Africi.
Tuberkuloza i HIV pozitivni ljudi

 

Kako se tuberkuloza može preneti vazduhom, povećanje aktivne TB među ljudima inficiranim i sa HIV-om dovodi do:

 

• većeg prenosa bakterije tuberkuloze;
• većeg broja ljudi sa latentnom TB;
• šire TB zaraze u celokupnom stanovništvu.

 

Ljudi sa latentnom TB u sve većoj meri postaju inficirani HIV-om, i sve više i više razvijaju aktivnu TB jer HIV slabi njihov imuni sistem. Ljudi koji su inficirani HIV-om i latentnom TB imaju 800 puta veći rizik razvoja aktivne TB bolesti i da postanu zarazni, u poređenju sa ljudima koji nisu inficirani HIV-om.

 

Ljudi sa poodmaklom HIV infekcijom podložni su širokom skupu infekcija i bolesti koje se nazivaju “oportunističke infekcije” jer koriste mogućnost koju nudi oslabljeni imuni sistem. Tuberkuloza je sa HIV-om povezana oportunistička infekcija. Osoba i sa HIV-om i sa aktivnom TB ima AIDS bolest.

 

HIV/AIDS epidemija oživljava stari problem u bogatijim zemljama i u velikoj meri pogoršava postojeći problem u siromašnijim. Postoji nekoliko bitnih veza između epidemije HIV-a i tuberkuloze:

 

• Tuberkuloza se teže dijagnostikuje kod HIV pozitivnih ljudi;
• Tuberkuloza napreduje brže kod HIV pozitivnih ljudi;
• Tuberkuloza će češće biti fatalna ako se ne otkrije ili ne leči kod HIV pozitivnih ljudi;
• Tuberkuloza se javlja ranije u toku HIV infekcije od drugih oportunističkih infekcija;
• Tuberkuloza je jedina veća oportunistička infekcija povezana sa AIDS-om koja predstavlja rizik za HIV negativne ljude.

 

Koji su simptomi tuberkuloze?

 

Simptomi tuberkuloze zavise od toga gde se u telu bakterija tuberkuloze razvija. Bakterija često raste u plućima, dovodeći do pulmonarne (plućne) tuberkuloze. Plućna tuberkuloza može izazvati težak kašalj koji traje duže od dve nedelje, bolove u grudima i iskašnjavanje krvi i sluzi. Drugi simptomi TB bolesti jesu oslabljenost i zamor, gubitak težine, slab apetit, groznicu i hronično znojenje.
Neaktivna TB nema simptome.

 

 

Kako se tuberkuloza otkriva?

 

Tuberkuloza se može otkriti unošenjem proteina koji je otkriven u TB bakteriji u kožu ruke. Ako koža raguje otokom tada osoba verovatno ima tuberkulozu. Međutim, metod nije u potpunosti pouzdan prilikom otkrivanja TB-a kod HIV-om inficiranih ljudi jer njihov imuni sistem često ne može da reaguje dovoljno jako protiv ubačenih proteina da bi izazvao otok. Na ovaj način se otkriva i aktivna i latentna TB, što znači da test nije veoma precizan prilikom otkrivanja aktivne TB bolesti kod ljudi koji žive u oblastima u kojima je tuberkuloza (pa stoga i latentna TB infekcija) veoma proširena.

 

Dijagnoza tuberkuloze u plućima može se obaviti zračenjem ili proverom ispljuvka, ali ponovo, ni na ovaj način ne mogu se dobiti jasne indikacije o tome da li je TB infekcija aktivna kod HIV pozitivnih ljudi, jer njihov imuni sistem nije dovoljno jak da izazove reakciju protiv bakterije. U slučajevima van.plućne TB (kada bolest utiče na neke druge organe pored pluća) mogu se testirati telesne tečnosti ili uzorci tkiva.

 

Ako postoji sumnja oko dijagnoze tuberkuloze, kultura TB bakterije takođe se može uzgajiti u laboratoriji. Međutim, to zahteva specijalizovanu i vrlu skupu opremu i zahteva šest do osam nedelja da proizvede rezultat.

 

Ako nisu dostupna potrebna sredstva i oprema tada se često dijagnoza tuberkuloze zasniva na simptomima.

 

 

Kako se tuberkuloza leči? Da li postoji lek?

 

Aktivna TB bolest gotovo se uvek može izlečiti određenom kombinacijom antibiotika. Različita lečenja i opcije lekova zavise od zemlje u kojoj živite. Pravilna kombinacija anti-TB lekova omogućava i prevenciju i lek. Efikasno lečenje brzo čini osobu sa tuberkulozom nezaraznom pa stoga sprečava dalje širenje TB-a. Potpuno izlečenje traje od šest do osam meseci svakodnevnog lečenja.

 

Potrebno je uzimati nekoliko lekova da bi se izlečila aktivna TB. Uzimanje većeg broja lekova bolje radi od ubijanja svih bakterija i sprečava javljanje otpornosti na lekove kod ljudi. Da bi se osiguralo temeljno lečenje, često se preporučuje da pacijent uzima svoje pilule u prisustvu osobe koja nadgleda terapiju. Ovaj pristup naziva se DPL (direktno posmatrano lečenje). DPL leči tuberkulozu u 95% slučajeva, a troškovi lečenja su vrlo mali (oko 10 dolara) u nekim delovima sveta.

 

 

Da li se tuberkuloza može sprečiti?

 

Postoji vakcina protiv tuberkuloze koja se naziva BCG, ali je vakcina sada veoma stara (prvi put je korišćena 1920-ih godina), a testovi pokazuju da ima veoma promenljiv učinak u zaštiti ljudi od infekcije u savremenim uslovima. Kada ostvaruje prevenciju, ona generalno traje oko 15 godina. BCG takođe može dati lažne pozitivne nalaze na tuberkulin kožnom testu. Ako se daje HIV pozitivnim odraslim osobama ili deci sa veoma slabim imunim sistemima, BCG može povremeno izazvati rasprostranjenu BCG bolest, koja je često fatalna.

 

Lek koji se zove isoniazid (INH) može se koristiti kao preventivna terapija kod onih sa visokim rizikom dobijanja infekcije tuberkuloze ili kod onih sa neaktivnom TB. Ljudi koji imaju neaktivnu TB ali nisu bolesni mogu uzimati isoniazid nekoliko meseci kako bi preduprečili razvoj aktivne TB.

 

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da HIV pozitivni ljudi koji imaju latentnu TB (ali definitivno ne i aktivnu TB) uzimaju preventivnu terapiju isoniazidom kada je to potrebno.

 

 

Lečenje tuberkuloze i HIV

 

Od suštinskog je značaja da ljudi koji imaju HIV leče aktivnu tuberkulozu. To će ih izlečiti i sprečiti prenos tuberkuloze na druge ljude. Čak i u uslovima u kojima ne postoje antiretrovirusni lekovi, vrlo je bitno da zdravstveni sistem omogući HIV pozitivnim ljudima obične antibiotike koji su potrebni za DPL.

 

Nekim ljudima može predstavljati problem da uzimaju lekove za HIV i tuberkulozu u isto vreme. Neki anti-HIV lekovi takođe mogu reagovati sa lekovima za tuberkulozu, otežavajući lečenje.  Bitno je da lečenje tuberkuloze bude redovno i precizno, po tačnim savetima lekara. Ako se lekovi ne uzimaju redovno, bakterija može postati otporna na lekove i to može biti vrlo opasno.

 

Kao jedna od prvih oportunističkih infekcija koja se pojavila kod HIV pozitivnih ljudi, tuberkuloza može biti jedna od prvih znakova HIV infekcije. Otkrivanje tuberkuloze nudi mogućnost rane HIV intervencije. Iako lečenje tuberkuloze može poboljšati kvalitet života među HIV pozitivnim ljudima i produžiti njihov život, ne može izlečiti i AIDS. Zbog toga je pristup antiretrovirusnom lečenju od suštinske važnosti.

 

Širom sveta čine se pokušaji da se poboljša saradnja između TB i HIV programa. Predlagano je da je se svako kome se otkrije tuberkuloza testira na AIDS, i obrnuto, i da programi lečenja dele i razmenjuju sredstva i stručno znanje. Međutim, realizacija ovakve saradnje nije laka.

“Različite kulture TB i HIV zajednica predstavljaju brojne izazove u realizaciji efikasne i produktivne saradnje... TB službe okrenute su ka uslugama hroničnog lečenja sa prostim i standardizovanim tehničkim procedurama, dok HIV/AIDS službe jesu klinički orijentisane i teže da budu okrenute pojedinačnim pacijentima u većoj meri”.

 

Šta je multi narkotička rezistentna TB (MNR-TB) i ekstremno narkotički rezistentna TB (XNR-TB)?

 

Kada je kultura bakterije tuberkuloze otporna na dva ili više antibiotika koji su prvi primenjeni u lečenju, ona se naziva multi narkotički rezistentna TB ili MNR-TB. Kada je otporna na tri ili više naredno primenjenih antibiotika, tada se klasifikuje kao ekstremno narkotički rezistentna TB. Otpornost na lekove nastaje kada pacijenti sa tuberkulozom ne uzimaju lekove na prepisani naćin (iz nekog razloga, često ne svojom krivicom), kada nastaju mutacije bakterija koje su otporne na lekove koje se množe. Ljudi takođe mogu dobiti MNR-TB i XNR-TB od drugih.