Vrsta infekcije:

Infekcija CMV je virusna infekcija koja postaje ozbiljan problem kada broj CD4 ćelija padne ispod 50. Ona je veoma rasprostranjena (kod više od 50% opšte populacije, kod preko 60% intravenskih korisnika droga i kod preko 90% homoseksualaca), ali postaje problem samo kada je smanjena odbrambena sposobnost organizma – većinom kod HIV pozitivnih osoba i kod osoba kojima su transplantirani organi.

Glavni simptomi:

CMV infekcija može da zahvati mnogo različitih organa. CMV retinitis (upala retine koja je deo oka, mrežnjača) može rezultirati brzim i trajnim gubitkom vida. Rani simptomi su pokretne tačkice ili niti u vidnom polju, slepe tačke, zamućen ili taman deo vidnog polja, svetlucanje ili bilo kakav oblik gubitka vida.
Važno je da svako kome je broj CD4 limfocita ispod 50 ide redovno na pregled očiju (svakih 1-3 meseca) jer nekada osoba nije svesna simptoma kada je zahvaćen periferni vid.
CMV infekcija može da zahvati i druge organe: organe sistema za varenje – jednjak (bol iza grudne kosti, otežano gutanje – na sluzokoži jednjaka se mogu videti plitki, ali veliki čirevi), želudac, creva, rektum (ako je ovo slučaj može da se javi proliv i krv u stolici), pluća (često zajedno sa PCP-om), mozak i centralni nervni sistem.

Dijagnoza:

CMV retinitis se dijagnostikuje pomoću pregleda očiju. Ako CMV zahvati druge organe za dijagnozu je obično potrebna biopsija i/ili nalaz CMV-a.

Lečenje:

Ako je došlo do razvoja CMV retinitisa potrebno je hitno lečenje pošto je oštećenje vida nepovratno. Glavna tri leka su ganciklovir, foskarnet i cidofovir. Ganciklovir i foskarnet su prvi lekovi izbora i daju se u sporoj intravenskoj infuziji, dva puta na dan od momenta kada se otkrije bolest i to u narednih 14-21 dan po preporuci lekara. Nakon infuzije lek se nastavlja uzimati oralno. Osim ganciklovira, za oralnu uporebu dostupan je i valganciklovir koji se može piti umesto ganciklovira.
Anti-HIV terapija koja podiže broj CD4 na preko 50 ćelija/mm³ najbolji je vid lečenja za duži period. Kada se posle nekoliko meseci broj CD4 podigne na preko 100 ćelija/mm³ (možda i samo preko 50), lekovi za CMV infekciju obično se mogu bezbedno ukinuti. U suprotnom ovo komplikovano lečenje mora se sprovoditi čitav život.
Ponekad lekovi kojima se leči HIV infekcija mogu uzrokovati odgovor imunog sistema koji komplikuje lečenje CMV. Ovo je u domenu infektologa.
Kada CMV zahvati druge organe za lečenje se koriste se isti lekovi za intravensku i oralnu upotrebu.

Profilaksa:

Primarna i sekundarna profilaksa u vidu proganciclovira (valganciklovir) može imati zaštitnu ulogu kod osoba čiji je broj CD4 ispod 50 ćelija/mm³ i koji ne reaguju dobro na anti -HIV terapiju. U tom slučaju mora se voditi računa o neželjenim efektima lekova i o riziku od razvoja rezistencije.

Dalja istraživanja:

Nekoliko drugih jedinjenja za lečenje CMV infekcije se istražuje. Ipak, sa njima se ne žuri zbog delovanja anti-HIV lekova koji su doveli do smanjenja pojave CMV retinitisa.

Iz Priručnika o ARV terapiji za AIDS aktiviste (I-Base, preradile dr Slobodnaka Crevar i Aleksandra Banković)