Od 1983. godine, kada je HIV prvi put otkriven, ostvaren je značajan napredak. Testovi koji se koriste za dijagnostifikovanje HIV-a su veoma precizni i daju rezultate za svega nekoliko minuta. Danas je tretman HIV infekcije postao veoma kvalitetan, naročito u visoko-razvijenim državama. U razvijenijim državama (sa univerzalnim sistemom zdravstvene i socijalne zaštite) strucnjaci očekuju da će većina HIV pozitivnih osoba imati normalan životni vek.
Međutim, iako je dijagnostika i lečenje HIV-a, način da se produži životni vek, ipak ne postoji lek. Skupa terapija protiv HIV-a mora se uzimati svakog dana, na neodređeno vreme, a čak i oni koji dobro podnose HAART terapiju
mogu imati problema sa neželjenim efektima. Širom sveta, većina HIV pozitivnih osoba živi u slabo,
ili srednje razvijenim državama, gde je ogranicen pristup zravstvenoj zaštiti i ARV terapiji. Šta više, svakog dana se negde oko 7.000 ljudi zarazi HIV-om. Poslednji medunarodni izveštaji govore da se čak i u razvijenim državama
i regionima, poput Australije, Kanade, Zapadne Evrope i SAD stopa HIV inficiranih povečava medju gej i biseksualnom populacijom. Tako da je uprkos dobrom medicinskom tretmanu, neophodna vakcina.

Ubrzo nakon otkrića HIV-a, veliki broj istraživača okupio se na radu u pronalaženju vakcine protiv virusa. Nakon dvadeset godina i preko 100 klinickih istraživanja (više od  30 razlicitih, potencijalnih-vakcina), tajlandsko istraživanje je prvo dalo pozitivne rezultate u pogledu vakcineza prevenciju HIV infekcije.

Da bi rezultati tajandskog istraživanja bili bolje shvaceni, potrebno je da se upoznate sa istorijom nastanka vakcina koje su korišćene za ocenu ove vakcine.

Tokom sprovedenog istraživanja na Tajlandu korišćene su dve vakcine : ALVAC (vCP1521) i AIDSVAX B/E (gp 120).
ALVAC je nastao u Sanofi-Paster (Sanofi-Pasteur), odeljak za vakcine, farmaceutstke kompanije pod nazivom Sanofi-Aventis. Sa druge strane, AIDSVAX je proizvod kompanije koja se zove Genentech, po licenci dobijenoj od strucnog tela Globalno Rešenje za Infektivne Bolesti (Global Solutions for Infectious Diseases).

 

Nekoliko manjih i srednjih ispitivanja ALVAC vakcine, sprovedeno je tokom devedesetih godina prošlog veka i prve polovine naredne decenije. Nezavisna analiza ovih ispitivanja otkirla je da vakcina jako slabo stimuliše
imuni sistem u odgovoru na HIV i da bi u najboljem slucaju, bila slaba zaštita protiv HIV-a. Pre nekoliko godina, u obimnom ispitivanju AIDSVAX vakcine, otkriveno je da ona ne pruža zaštitu protiv HIV virusa.

 

Loši rezultati iz 2003 godine u vezi ALVAC i AIDSVAX vakcina, navelo je mnoge strucnjake da preispitaju vrednost daljih, krupnih ispitivanja ovih vakcina kao potencijalnih kandidata. Međutim u sred velikih rasprava, čelnici americkog vojnog-istraživackog tima SANOFI-AVENTIS programa i stručnjaci tajlandskog Ministarstva Zdravlja, odlučili su da sprovedu ispitivanje nazvano  RV 144, koje objedinjuje upotrebu obe vakcine. Planirano je da ispitivanje traje šest godina i da bude finansirano sa 100 miliona američkih dolara.

 

Proces ispitivanja :

Ispitivanje je pocelo 2003 godine i ukljucivalo je 16.000 HIV negativnih ispitanika sa prosečnim rizikom na HIV infekciju. Većina ispitanika identifikovana je kao heteroseksualci i manji broj njih, iz visoko rizicne grupe seksualnih radnika.

Polovina učesnika dobila je lažnu vakcinu tzv. placebo, a druga polovina učesnika obe vakcine. Ovaj kompleksni režim vakcinisanja podrazumevao je sledece: četiri injekcije  ALVAC vakcine i dve injekcije AIDSVAX vakcine. Svaki ucesnik dobio je ukupno četiri seta injekcija u periodu od 6 meseci. Sa svim učesnicima obavljeno je savetovanje o tome kako da izbegnu inficiranje HIV-om. Učesnici su bili kontrolisani u periodu od 3 godine, sa ciljem da se otkrije da li su kasnije inficirani HIV-om. Za one, za koje se utvrdi da imaju HIV infekciju, obezbeđeno je besplatno lečenje.

 

Godine 2009-te, 24. septembra, sponzori istraživanja saopštili su da je kombinacija ovih vakcina ’’bezbedna i skromno efikasna’’ u zaštiti od HIV infekcije. Rezultati su bili sledeci: njih 51, HIV-om inficiranih, od 8.197 učesnika primilo je kombinaciju ALVAC i AIDSVAX vakcine. Dakle, 0.62 % inficiranih. Dok je njih 74, HIV-om inficiranih, od 8.198 ucesnika primilo je Placebo. Dakle, 0.90% inficiranih. Kombinacija vakcina obezbedjuje smanjenje od 31% u odnosu na grupu koja je primila Placebo. Ovo se svodi na smanjenje rizika od 0.3%. Ova razlika je ’’statisticki znacajna’’ i ne predstavlja posledicu slučajnosti. Za one koji su postali inficirani, a bili su u grupi koja je primila kombinaciju vakcina, očekivalo se da će imati niži nivo kopija virusa u krvi. Međutim, ispostavilo se da je to plod teorijskog razmatranja stručnjaka. Nažalost, nivo kopija virusa bio je isti kao i kod ostalih učesnika.

 

Kombinacija vakcina je napravljena i testirana da deluje protiv tipova virusa, koji su česti na Tajlandu (podtipovi B i E). Nije poznato da li bi vakcina delovala u drugim delovima sveta, sa drugim podtipovima HIV virusa. Istraživanje je sprovedeno nad pretežno heteroseksualnim ucesnicima, za koje je glavni izvor infekcije bio vaginalni seksualni odnos. Budući, da je drugačiji nacin inficiranja HIV virusom kod muškaraca koji upražnjavaju seks sa muškarcima (MSM), i intravenoznih-korisnika droga (IKD), moguce je da ovo ispitivanje, ne bi bilo pogodno za te dve grupe. Konačno, studija predtavlja ’’dokaz koncepta’’, i nije osmišljena sa ciljem da dostigne visoke standarde dokaza, potrebnih za licenciranje vakcina.

 

Kakav je značaj ovih rezultata za osobe u riziku od HIV infekcije?

 

Za pojedince, koji se nadaju vakcini koja bi  štitila od HIV-a, ovi podaci su poražavajuci. Smanjenje relativnog rizika od svega 31%, nema praktičnog znacaja u odnosu na stopu smanjenja rizika usled doslednog praktikovanja zašticenog seksa i/ili sterilnih igala. Sa svim ucesnicima je obavljeno savetovanje o znacaju nastavka prakse zašticenog seksa i izbegavanje zajedničke upotrebe igala. Takode, kombinacija vakcina nema uticaja na nivo kopija HIV virusa nakon inficiranja.

 

Koliko su značajni ovi rezultati u globalnoj borbi protiv HIV infekcije?

Ova vakcina ne puža ljudima veliki stepen zaštite od HIV infekcije u odnosu na to, kako konvencionalne vakcine pružaju zaštitu od drugih infekcija. Veca nada u daljem korišćenju ove vakcine je u mogućnosti da se koristi sa drugim preventivnim metodama, kao što su zaštićeni seksualni odnosi, sa ciljem da se smanji visok stepen novoinficiranih u rizičnim grupama.

 

 

Trenutno postoji dosta polemika oko toga koliko treba da bude efikasna vakcina da bi se promenili globani trendovi. Ispitivanja ovih vakcina su veoma skupa, stoga je ulog veoma visok. Ukoliko vakcina ne bude dovoljno efikasna, moguće je da nece imati uticaja u većem procentu kroz program vakcinisanja. Rezultati ovog ispitivanja povećali su broj pitanja sa kojim se strucnjaci bore.

 

 

Da li je smanjenje relativnog rizika od 31% dovoljno da se raspravlja o potencijalno-efikasnoj vakcini izvan kontrolisanih uslova, klinickih istrazivanja? Mnogi strucnjaci veruju da je procenat smanjenja isuviše nizak da bi se moglo ocekivati
da će vakcinacija većih razmera dovesti do smanjenja brzine prenosa infekcije. Smanjenje korišcenja kondoma u svetu, od svega 31%, moglo bi da poništi bilo kakvu korist od vakcine. Bojazan postoji u pogledu toga da bi se mogla povecati
stopa HIV infekcije usled promena ponašanja nakon vakcinisanja. Nije još uvek jasno koliko vakcina mora biti efikasna da bi funkcionisala u ’’stvarnom životu’’. Da li bi bilo izvodljivo da se sprovede tako masovna vakcinacija? Vakcina apsolutno smanjuje rizik od 0.3%. To znaci da na svakih 1000 vikcinisanih osoba, samo će tri HIV infekcije biti sprecene. Vakcinacija zahteva složen režim od  4 seta vakcina tokom perioda od 6 meseci, i za sada je evidentirano da zaštita traje tri godine. To zahteva veoma kompleksan protokol vakcinacije sa relativno malim učinkom na prenos HIV-a. Mnogo je  više istraživanja potrebno u pogledu potencijala HIV vakcine, njene izvodljivosti, troškova i koristnosti u odnosu na druge strategije prevencije. Ukoliko se rizik od HIV-a posmatra na nacionalnom nivou, postavlja se pitanje: koliko, ’’statisticki znacajna’’ klinicka ispitivanja moraju biti, kad su izveštaji o efikasnosti vakcine na niskom nivou?
Rizik od HIV-a zavisi od brojnih faktora, od kojih su neki teško razumljivi. Ispitivanja koriste statistički znacaj od 5% (p=0.039), sa ciljem da se zaključi da je vakcina uspešna. Dok se ovakav nivo statističkog-značaja koristi kod
testiranja novih terapija, kako bi se ocenilo koja ’’obecava’’, ipak postoji 4%verovatnoce da vakcine, u opšte, ne budu delotvorne. Deo strucnjaka smatra da je taj nivo statističkog-znacaja terapije nedovoljan da bi se mogli izvuci čvrsti
zaključci o delotvornosti vakcina, naročito ako je broj infekcija veoma nizak. Još uvek ne postoje informacije o rasprostranjenosti rizika od HIV-a, i faktora od značaja za taj rizik, između dve runde istraživanja. ’’ Još nekoliko inficiranih primaoca vakcine moglo bi da približi istraživanje statistički-bezznačajnom nivou ’’, izneo je Jon Koen u naucnom časopisu. Glavni statisticar istraživanja Donald Stablain, rekao je da : ’’Ove vakcine deluju, i ne deluju dovoljno u isto vreme’’. Šta je sledeće?

 

 

Više informacija o RV 144 bice objavljene, za naucne krugove, na konferenciji pod nazvom Vakcina AIDS 2009, koja ce biti organizovana od 19. do 21. oktobra u Parizu. Istraživači se nadaju da bi ovo moglo osvetliti mehanizme funkcionisanja vakcine. Analiza uzoraka krvi učesnika istraživanja, predstavlja veoma važan korak za strucnjake, kako bi mogli da ustanove, na koji način imunološki sistem reaguje i štiti. Napori, da se pronađe uspešna HIV vakcina, predstavljaju osnovu razumevanja strucnjaka o tome kako imunoloski sistem funcioniše, na koji nacin tretirati HIV i kako ovaj virus oslabljuje imuni sistem. Po prvi put, dolazimo do pozitivnih rezultata zaštite kao rezultat istraživanja vakcina, i to je nešto što treba pozdraviti. Ali uprkos ovom rezutatu, puno još toga treba uraditi, da kao istraživači, pokušamo da RV 144 dovede do uspeha. Ukoliko stručnjaci mogu da dokažu i da su rezultati posledica vakcine i, mehanizam funkcionisanja vakcine, onda ovo predstavlja dobar osnov drugim vakcinama-kandidatima u budućim klinickim istraživanjima.

 

Izvori:

 

AIDS Vaccine 2009: www.hivvaccineenterprise.org/conference/2009/index.aspx

Canadian HIV Vaccine Initiative: www.chvi-icvv.gc.ca/index-eng.html

Canadian Institutes of Health Research (CIHR): www.cihr.ca/e/13533.html

AIDS Vaccine Advocacy Coalition (AVAC): www.avac.org

International AIDS Vaccine Initiative (IAVI): www.iavi.org/Pages/home.aspx

Global HIV Vaccine Enterprise: www.hivvaccineenterprise.org/

Agence Nationale de Recherche

sur le SIDA (ANRS): www.anrs.fr/index.php/anrs/VIH-SIDA/Vaccin/Actualites

U.S. National Institutes of Allergy and

Infectious Diseases (NIAID): www3.niaid.nih.gov/topics/HIVAIDS/Research/default.htm

Reference:

1. Barré-Sinoussi F, Chermann JC, Rey F, et al. Isolation of a T-lymphotropic

retrovirus from a patient at risk for acquired immune deficiency syndrome (AIDS).

Science. 1983 May 20;220(4599):868-71.

2. Jaffe HW, Valdisseri RO and De Cock KM. The reemerging HIV/AIDS epidemic

in men who have sex with men. JAMA. 2007 Nov 28;298(20):2412-4.

3. Sullivan PS, Hamouda O, Delpech V, et al. Reemergence of the HIV epidemic

among men who have sex with men in North America, Western Europe and

Australia, 1996-2005. Annals of Epidemiology. 2009 Jun;19(6):423-31.

4. U.S. Military HIV Research Program. HIV vaccine study first to show some

effectiveness in preventing HIV. Press release. September 24, 2009.

Available at: www.hivresearch.org/phase3/phase3pressrelease.html.

[Accessed September 27, 2009.]

5. U.S. Military HIV Research Program. Phase II trial-Thailand: U.S. Army and

the Thailand Ministry of Public Health join forces to develop a safe and

effective preventive vaccine. Fact sheet. September 24, 2009.

Available at: www.hivresearch.org/phase3/phase3pressrelease.html.

[Accessed September 27, 2009.]

6. U.S. Military HIV Research Program. Frequently asked questions regarding

the RV 144 phase II HIV vaccine trial. FAQs. September 24, 2009.

Available at: www.hivresearch.org/phase3/phase3pressrelease.html.

[Accessed September 27, 2009.]

7. Horton R. The elusive AIDS vaccine. New York Review of Books.

September 23, 2004. Available at: www.nybooks.com/articles/17400

[Accessed September 27, 2009.]

8. Treatment Action Group. Cause for caution on the results of

the ALVAC/AIDSVAX HIV vaccine efficacy trial: more marginal than modest.

Press release. September 25, 2009.

Available at: www.treatmentactiongroup.org/base.aspx?id=3354

[Accessed September 25, 2009.]

9. Walker BD and Burton DR. Towards an AIDS vaccine.

Science. 2008 May 9;320(5877):760-4.