Alternativna i komplementarna (dopunska) medicina jesu prilično popularne među ljudima koji žive sa HIV-om. Mnogi HIV pozitivni ljudi kažu da se osećaju bolje nakon primene alternativnih i dopunskih vidova lečenja, i postoji verovatnoća da su neka od ovih lečenja zaista korisna, iako ne postoje dokazi po konvencionalnoj zapadnjačkoj medicini.

Šta su alternativna i komplementarna medicina?

 

Alternativna i komplementarna medicina jesu nazivi koji se obično pridodaju onim medicinskim i zdravstvenim sistemima, praksama i proizvodima za koje se trenutno ne smatra da su delovi konvencionalne medicine. Dobro poznati primeri jesu neki biljni i drugi nutritivni suplementi (dodaci u prehrani), akupunktura, aromaterapija i homeopatija.

 

• Alternativna medicina koristi se umesto konvencionalne medicine;
• Dopunska medicina koristi se istovremeno i zajedno sa konvencionalnom medicinom.

 Stariji vidovi komplementarne i alternativne medicine takođe su poznati kao tradicionalna medicina.

U koje svrhe se ove terapije koriste?

 

U odnosu na HIV, alternativne terapije jesu najčešće korišćene u oblastima u kojima konvencionalna medicina nije bila dostupna. U odsustvu antiretrovirusnog lečenja, ljudi teže drugim načinima odlaganja efekta AIDS-a, ili lečenja pojavnih infekcija. U podsaharskoj Africi na primer, tradicionalni lekari brojniji su od medicinski kvalifikovanih doktora u odnosu osam prema jedan. Tradicionalni iscelitelji obično pružaju neposredno lečenje, dok klinike imaju duge liste čekanja i testove pogodnosti.

 

Većina ljudi koja živi sa HIV-om u razvijenim zemljama ima pristup antiretrovirusnoj terapiji i konvencionalnim načinima lečenja pojavnih infekcija. Kako je ovo lečenje efikasno, postoji manje potrebe za alternativnim lečenjem HIV-a, izuzev u slučajevima kada se ovakvo lečenje primenjuje na neke manje infekcije, ili kada se antiretrovirusno lečenje više ne može primenjivati iz nekog razloga, kao što je na primer otpornost na dejstvo lekova. Mnogi umesto toga pribegavaju dopunskoj medicini kao načinu sprečavanja ili uklanjanja uzgrednih efekata glavnog toka lečenja HIV-a, gde se neki od ovih efekata ne mogu lečiti konvencionalnim pristupima. Takođe postoji potreba za dopunskim terapijama koje mogu ojačati imunitet, ublažiti stres, ili poboljšati opšte zdravlje i blagostanje.

 

Ljudi koji ne veruju zapadnjačkoj medicini u lečenju HIV-a nisu samo pojedinci već i čitave vlade nekih država. Viši državnici Južnoafričke Republike promovisali su nedokazane terapije dok su istovremeno napadali antiretrovirusne lekove. U Gambiji, predsednik je lično lečio pacijente biljnom mešavinom za koju tvrdi da leči AIDS.

Da li alternativne i komplementarne terapije utiču na HIV i AIDS?

 

Konvencionalna medicina obuhvata sve pristupe za koje je dokazana bezbednost i efikasnost pod rigoroznim naučnim testovima. Po definiciji, dopunska i alternativna medicina sastoje se od terapija koje nisu dokazane, barem po standardima konvencionalne medicine. S obzirom na postojanje velikog broja terapija ne može biti sumnje da neke od njih rade ono šta se za njih navodi. Mnoge druge međutim verovatno nemaju nikakav efekat ili mogu biti čak i štetne. U odsustvu dobrih naučnih testova, nemoguće je utvrditi u koju grupu koja terapija spada.

 

I dalje se može tvrditi da su, sa naučnog gledišta, neke stvari verovatnije od drugih. Čini se na primer da akupunktura podstiče aktivnost mozga, i postoje sasvim zadovoljavajući dokazi da pomaže u otklanjanju post-operativne mučnine. Biljni lekovi su takođe sasvim mogući: nekih 25% savremenih lekova potiče od biljaka koje su tradiconalno korišćene. Naučnici su otkrili da jedna biljka deluje kao antiretrovirusni lek i sasvim je moguće da takvo dejstvo imaju i druge.

 

Na drugom kraju skale jesu terapije za koje se čini da ne postoje poznati uzroci dejstva. Najčešće spominjana od ovih jeste homeopatija, za koju se mali broj stručnjaka slaže da može imati ikakvo povoljno dejstvo. Homeopatski lekovi u tolikoj su meri rablaženi da ne ostaje nijedan od aktivnih sastojaka.

 

Ipak, čak i da medicina nema nekakav konkretan uticaj na bolest, to ne znači obavezno da je ona lošija od nikakvog lečenja. Široko je rasprostranjeno shvatanje da uverenje pacijenta o sosptvenom izlečenju, i kvalitet odnosa između pacijenta i doktora mogu imati vrlo veliki uticaj na ishod bolesti. To je ono što se naziva placebo efektom. U jednom testu su na primer podeljeni pacijenti sa poremećajem varenja u tri grupe: prva nije bila na lečenju ikakve vrste, druga je bila na lažnoj (simuliranoj) akupunkturi, a treća je dobila pravu akupunkturu plus 45-minutni razgovor sa prijateljskim doktorom. Udeo pacijenata za koje je izvešteno osrednje ili znatno poboljšanje iznosio je 3% u grupi koja nije bila na lečenju, 20% u grupi na lažnoj akupunkturi, i 37% u grupi koja je bila na pravoj akupunkturi plus razgovoru sa prijateljskim doktorom. Ovaj efekat se može odraziti kod alternativne i dopunske medicine.

 

Čak i ako ne uspeva da ublaži simptome, lečenje može imati nepovezane efekte poput podizanja samopouzdanja i ublažavanja nervoze. Grupne terapije – poput joge – posebno su dobre za upoznavanje novih ljudi, koji mogu da podele svoje iskustvo o drugim opcijama lečenja.

Zašto ne postoje dokazi o efikasnosti ovih terapija?

 

Pristalice dopunske i alternativne medicine predlažu određeni broj razloga zbog kojih njihove terapije nisu bile predmet temeljnog testiranja. Prvo, velika medicinska ispitivanja vrlo su skupa i zahtevna; ako ne postoje izgledi učešća većeg broja pacijenata onda ima i manje podsticaja da se uloći u ovakva istraživanja. Pouzdani, etički testovi zahtevaju značajan stepen ekspertize. Brojni naučnici sa neophodnim znanjem imaju otpor prema terapijama za koje misle da su nedelotovorne.

Potencijalno štetno dejstvo

 

Neki vidovi komplementarne i alternativne medicine mogu imati štetne posledice i uzgredne efekte. Reči poput “prirodno” i “tradicionalno” sigurno nisu nikakva garancija bezbednosti.

 

Biljne ili nutritivne terapije mogu delovati na druge lekove, čineći ih slabijim u delovanju na bolest, ili čak pogoršavajući njihove uzgredne efekte.

 

Generalno, biljni lekovi i dodaci u ishrani nisu pokriveni strogim propisima koji važe za faramaceutske lekove. Kvalitet je nedosledan čak i među popularnim komercijalnim receptima; testovi pokazuju da koncentracije aktivnih sastojaka variraju u velikoj meri u odnosu na brojku koja je prikazana na pakovanju.

 

Standard kod stručnjaka za dopunsku i alternativnu medicinu takođe je nejednak. Iako neke zemlje propisuju određene tipove stručnjaka (poput osteopata u SAD-u i Velikoj Britaniji), veliki broj ljudi primenjuje terapije alternativne medicine bez ikakvih zvaničnih kvalifikacija.

 

Čak i kada terapija ima mali rizik da direktno nanese štetu pacijentu, i dalje se može pokazati kao gubljenje vremena i novca. Oslanjanje na alternativnu medicinu umesto na naučno dokazano lečenje može imati veoma ozbiljne posledice. Jednom kada HIV ozbiljno oslabi imuni sistem, antiretrovirusni lekovi teško da mogu spasiti život.

Savet onima koji žele da koriste usluge alternativne medicine

 

HIV pozitivni ljudi imaju dugu istoriju preuzimanja kontrole nad sopstvenim lečenjem i odlučivanjem oko lečenja. Oni koji su zainteresovani za dopunsku medicinu mogu preduzeti korake da maksimizuju šanse za uspešno lečenje.

 

Predlažemo da prvo odgovrite na deset pitanja za procenu nove terapije iz jednog kanadskog programa:

 

• Čemu se nadam da ću dobiti od nove terapije?
• Da li ovu terapiju koriste i druge HIV pozitivne osobe?
• Da li mogu da razgovaram sa nekim ljudima o njihovim iskustvima sa novom terapijom?
• Da li postoji neko istraživanje ili dodatne informacije o ovoj terapiji?
• Koji su uzgredni efekti, ako postoje?
• Kakvu vrstu posvećenosti moram obaviti da bi koristio usluge nove terapije?
• Gde mogu dobiti ovo lečenje, i da li je ono redovno dostupno?
• Šta je previše u ovom lečenju i koji su prvi znaci preterivanja?
• Da li ovo lečenje utiče na neke druge lekove koje uzimam?
• Koliko košta?

 Potrebno je pažljivo istraživanje kako bi se dobili odgovori na ova pitanja. Dobri izvori informacija odnose se na referentne knjige o dopunskoj medicini (koje postoje u brojnim bibliotekama), ugledne medicinske žurnale (koji se mogu pretražiti pomoću interneta), i publikacije uglednih zdravstvenih organizacija. Brojne AIDS organizacije i drugi organi, uključujući Q-Club, odgovoriće na pitanja putem telefona ili interneta.

 

Kao što smo već spomenuli, svi vidovi dopunske medicine jesu nedokazani; svaki se mora posebno procenjivati u odnosu na verovatne rizike i koristi na osnovu dostupnih podataka. Najpouzdaniji dokazi i činjenice potiču od obimnih testova na ljudima – i to posebno od onih sa faktorom slučajnosti u kojima se lečenje poredi sa placebo efektom. Lične ispovesti i laboratorijski nalazi imaju vrlo slabiju vrednost, posebno ako se pojavljuju samo u promotivnom materijalu. Ko god da iznosi senzacionalne tvrdnje (poput tvrdnje da može da izleči nepovezane bolesti sa jednom terapijom), ili ko napada konvencionalno lečenje, verovatno je prevaranat i mora se izbegavati.

 

Ako se obavili istraživanje i želite da pokušate sa dopunskom terapijom, sledeći korak jeste razgovor sa vašim doktorom ili HIV stručnjakom. Ovo je bitno jer može postojati rizik dejstva na druge lekove koje već uzimate ili planirate da uzimate u budućnosti.

 

Neki medicinski doktori dobili su obuku u dopunskoj medicini. Ako vaš doktor nema potrebnu stručnost tada može biti pametno da pronađete stručnjaka za dopunsku medicinu, nekog ko je iskusan u lečenju ljudi sa HIV-om. Pomoć u pronalaženju pravog stručnjaka možete dobiti od vašeg doktora, neke AIDS organizacije, ili stručnog tela poput Instituta za javno zdravlje. Postoje brojni stručnjaci; vredi da se pronađe onaj kome verujete i sa kojim se osećate prijatno. Zatražite radno iskustvo, kvalifikacije i reference koje možete proveriti.

 

Kada kupujete biljni lek ili dodatak u ishrani, pokušajte da odaberete uglednog prodavca i proizvođača. Velike, starije kompanije na tržištu generalno su pouzdanije jer mogu mnogo više izgubiti prodajom proizvoda lošeg kvaliteta. Ako je moguće, potražite kompaniju koja je poslala svoje proizvode na nezavisnu proveru kvaliteta.

 

Kada počnete sa novom terapijom, dobra je ideja da počnete sa pisanjem dnevnika vaših simptoma. To će vam pomoći da procenite da li terapija ima željeni ishod, ili dovodi do nekih neželjenih uzgrednih efekata.

Spisak čestih dopunskih i alternativnih terapija

 

Dopunske i alternativne terapije mogu se podeliti u pet glavnih kategorija. Spisak koji je dat niže sadrži nekoliko najpopularnijih primera.

 

Sveobuhvatni medicinski sistemi

• Naturopatička medicina (koja se uglavnom praktikuje na Zapadu; sadrži promenu ishrane, biljne lekove, akupunkturu i masažu);
• Tradicionalna kineska medicina (sadrži biljne lekove, akupunkturu i masažu);
• Aijrveda (prastari indijski sistem lečenja; sadrži promenu ishrane, biljne lekove, terapije čišćenja, masažu, meditaciju i jogu);
• Homeopatija (najčeće prepisuje ekstremno razblažene rastvore prirodnih supstanci).

Medicina telo-um

• Tehnike relaksacije (opuštanja), meditacije i vizuelizacije;
• Duhovne vežbe i molitve
• Joga (može sadržati duhovne vežbe, meditaciju i telesne vežbe);
• Tai Či (kineska borilačka veština koja sadrži meditaciju i vežbe disanja);
• Ki gong (sadrži meditaciju, telesne vežbe i vežbe disanja);
• Aromaterapija (koristi lekove dobijene od biljaka koji se udišu, stavljaju na kožu ili unose u organizam);

Biološki zasnovani suplementi

• Vitamini i minerali;
• Biljni lekovi;
• Životinjski ekstrakti;
• Prebiotici i probiotici (sa ciljem podsticanja rasta korisnih mikroba);

Manipulativne i telesne vežbe

• Masaža;
• Kiropraktika (izmišljena u Americi, manipuliše kičmom, pršljenovima i mišićima);
• Šiacu (tradicionalni vid japanske terapije masažom);
• Refleksologija (izmišljena u Americi; u terapiji se pritiskaju stopala, ruke ili uši);
• Rolfing (dobila naziv po Amerikanki Idi Paulini Rolf; odnosi se na masiranje mekog tkiva);

Energetska medicina

• Akupunktura (odnosi se na ubacivanje tankih igala u telo);
• Reiki (stručnjaci tvrde da kanališu energiju preko dlanova);
• Terapija dodirom i lečenje na daljinu (stručnjaci tvrde da kontrolišu bioenergiju i biopolja svojim rukama);
• Bioelektromagnetne terapije (odnose se na konvencionalno korišćenje zvuka, svetla, magnetizma i drugih vidova elektromagentnog zračenja).