dr Relja Lukić - ginekolog na GAK "Narodni front"

Ne postoji značajan uticaj trudnoće na pogoršanje zdravlja HIV pozitivnih trudnica. I obrnuto, HIV infekcija suštinski ne kompromituje trudnoću. Bezbedna trudnoća HIV pozitivnih trudnica zahteva poverenje i saradnju pacijenta i lekara ginekologa i infektologa. Krajni cilj je rođenje zdravog i neificiranog novorođenčeta, a glavna mera je prevencija takozvane vertikalne transmisije (prenošenja) virusa sa majke na plod.

Vertikalno prenošenje virusa sa trudnice na plod
Rizik od prenosa virusa sa trudnice na plod postoji tokom trudnoće, tokom porođaja i po rođenju novorođenčeta-dojenjem.
Prenošenje virusa tokom trudnoće se najčešće dešava kao posledica nekih dijagnostičkih procedura kao što su amniocenteza, kordocenteza, biopsija horionskih čupica i slično. Pomenute procedure bi trebalo izbeći u trudnoći HIV pozitivnih trudnica.
Rizik od prenošenja HIV-a sa trudnice na plod je najveći tokom samog porođaja, pa je i odabir načina završetka trudnoće veoma važan. Polno prenosive infekcije (sifilis, gonoreja, hlamidija, kondilomi i dr.) i infekcije mokraćnih puteva značajno povećavaju ovaj rizik i neophodno je lečiti ih u toku same trudnoće. U porođaju prirodnim putem ne savetuje se primena porođajnih intervencija i operacija, kao što su epiziotomija, primena forcepsa i vakuma i slično.

Trudnoća i antiretrovirsuna terapija
Sprečavanje prenosa virusa sa HIV pozitivne trudnice na plod je moguć zahvaljujući i rutinskoj primeni visoko aktivne antiretrovirusne terapije (HAART). HAART je neophodno primenjivati u trudnoći, bez obzira da li je HIV pozitivna trudnica do tada bila na terapiji ili ne. Trenutak započinjanja terapije je treći mesec trudnoće (14. nedelja gestacije), a terapiju treba započeti svakako pre šestog meseca trudnoće (26. nedelja gestacije). Trudnice koje su u trenutku zatrudnjivanja već na terapiji, neophodno je da uzimaju lekove koji ne ostvaruju štetno dejstvo u trudnoći. Većina lekova je bezbedna za primenu u trudnoći. Dokazano štetno dejstvo ostvaruju efavirenz (EFV), didanozin (ddI), stavudin (d4T) i tenofovir (TDF), pa njihovu primenu svakako treba izbeći u trudnoći. Neželjeni efekti antiretrovirusnih lekova posebno dolaze do izražaja u trudnoći, zbog čega je neophodan dodatni oprez i češće kontrole zdravlja HIV pozitivne trudnice. Primena lekova je veoma važna i u toku samog porođaja bilo da se on dešava kao porođaj prirodnim putem ili kao carski rez.

Porođaj trudnica koje žive sa HIV-om
Način završetka trudnoće HIV pozitivne trudnice zavisi od više faktora. Najvažniji faktor je broj virusnih čestica u tzv. terminu porođaja. Ako je broj virusnih čestica u tom trenutku nemerljiv, onda nije neophodno primeniti carski rez kao najdelotvorniji način završetka trudnoće. U slučaju da je broj virusnih čestica merljiv, a naročito ako je iznad 500 kopija u ml plazme HIV pozitivne trudnice, dokazana je delotvornost carskog reza u smislu smanjenja rizika za prenos HIV-a sa trudnice na plod. U slučaju da nije moguće odrediti broj virusnih čestica u terminu porođaja, takođe se savetuje carski rez kao delotvoran način završetka trudnoće. Podrazumeva se da na način završetka trudnoće utiču i faktori samog porođaja kao i kod svih ostalih porodilja.

Dojenje i HIV
Porodiljama koje su HIV pozitivne ne savetuje se da doje svoje novorođenče jer je to jedan od načina na koji se virus može preneti sa majke na dete. Optimalan način ishrane novorođenčeta je uz pomoć adaptiranih mlečnih formula, to jest „veštačkim“ mlekom uz dogovor i nadzor od strane pedijatra.

Pravilnim planiranjem trudnoće, upotrebom visokoaktivne antiretrovirusne terapije (HAART) u trudnoći i pravilnim odabirom načina završetka trudnoće (prirodni porođaj ili carski rez), uz ishranu novorođečeta „veštačkim“ mlekom stopa prenosa virusa sa HIV pozitivne trudnice na plod se može smanjiti na prihvatljivih 1%.