Program smanjenja štete (Harm reduction) je preventivni zdravstveni program koji se bavi upotrebom droga. Pristup „smanjenje štete“ se fokusira na samu štetu prouzrokovanu korišćenjem droga i prevenciju širenja HIV infekcije bez zabrane daljeg korišćenja droga.

 
Neki od glavnih principa i ciljeva programa smanjenja štete su:
• Uverenje da upotreba droga u društvu postoji, da je postojala i da će uvek postojati;
• Pristup se zasiva na nauci, zdravlju i ljudskim pravima;
• Merila uspeha programa zasnovana su na promeni u stopi smrtnosti, bolesti, kriminalu i patnji a ne na ubeđenju o potrebi smanjenja sveukupnog korišćenja droga;
• Smanjenje štete se vrši kroz edukaciju, prevenciju i lečenje;
• Ne postojanje osude ili prinude protiv korišćenja ili pružanja usluga za korišćenje droga.

Od osamdesetih godina kada je prvi put u Evropi promovisana razmena igala i supstituciona terapija postoje kontraverze oko ovog programa. Mnogi i danas veruju da su programi smanjenja štete bacanje para, da jedino pomažu intravensku upotrebu droga i da bi trebalo promovisati samo apstinenciju u odnosu na korišćenje droge. Društveni i politički stavovi o tome kako se odnositi prema upotrebi droga se veoma razlikuju. Većina država je prihvatila programe smanjenja štete, mada ne uvek u potpunosti.

Vrste programa smanjenja štete

Programi razmene igala

Programi ramene igala (Needle exchange) predstavljaju najvažniju meru smanjenja štete koji ima za cilj da obuzda širenje zaraza (kao što su HIV, Hepatitis C i dr.) među intravenskim korisnicima droga. Programi razmene igala omogućavaju pristup sterilinim špricevima i iglama i smanjuju rizik da se dođe u kontakt sa zaraženom krvlju drugog korisnika.

Programi razmene igala nude siguran pristup iglama i špricevima i obično ih vode organizacije građanskog društva, bolnice ili medicinske ustanove na  lokalnom ili nacionalnom nivou. Postoje dva modela deljenja igala: kada se distribuira isti broj koliko se povrati od korisnika ili kada nije neophodan povraćaj igala za novu distribuciju.

Sterilne igle i špricevi mogu biti samo jedna stavka u šemi programa, koji može biti praćen edukacijom o bezbednoj upotrebi droga, seksualnom obrazovanju, prevenciji i sipstitucionoj terapiji kao i upućivanju na lečenje. Svetska zdravstvena organizacija smatra da bez ovih komplementarnih mera neće doći do kontrole HIV infekcije među intravenskim korisnicima droga.

Terapija održavanja (supstituciona terapija)

Terapija održavanja metadonom ili bupronorfinom omogućava upotrebu „legalnih droga“ u tabletama ili u tečnom stanju heroinskim zavisnicima koji nisu u mogućnosti da prestanu sa upotrebom, sa cijem smanjenja štete intravenskog koršćenja droga.

Ovaj pristup ima za cilj zaustavljanje zajedničkog korišćenja igala, sprečavanje upotrebe uličnih „prljavih“ droga i „overdose“-a, kao i dekriminalizaciju heroinskih zavisnika. Metadon ili bupronorfin se koriste kao supstituciona terapija u preko 60 država sveta. Terapija održavanja pokazala je svoju efikasnost u rehabilitaciji i stabilizaciji intravenskih korisnika droga kao i smanjenje stope HIV infekcije među populacijom.

Sigurna mesta (drop-in, safe shooting room)

Na ovaj način stvara se okruženje gde intravenski korisnici droga mogu na sigurniji način i pod medicinskim nadzorom da koriste drogu. Kao i programi za razmenu igala mogu da budu praćeni sa edukacijom u ovoj oblasti. U nekim evropskim zemljama ova mera je rezultirala mnogo manjom stopom „overdose“-a  i prenošenja HIV infekcije među intravenskim korisnicima droga. Ovaj program zajedno sa prepisivanjem heroina na recept što se primenjuje u nekim zemljama kod problematičnih slučajeva intravenskog korišćenja droga, spada u najviše sporne metode smanjenja štete.

Terenski programi (outreach)

Ovi programi se baziraju na distribuciji sterilne opreme, promociji upotrebe kondoma i obezbeđenju informacija u vezi sa prevencijom i rehabilitacijom. Terenski programi su zasnovani na pristupu skrivenim (hard to reach) grupama i otvaranju puta komunikacije kako bi im se obezbedila podrška. Često se sami korisnici ili bivši intravenski korisnici droga regrutuju u ovom radu.

Apotekarna prodaja špriceva

Prodaja špriceva bez recepta u apotekama je još jedan način koji omogućava intravenskim korisnicima droga pristup sterilnoj opremi. Neka istraživanja su pokazala da je HIV mnogo manje prenošen među korisnicima tamo gde je ova mera omogućena.

Sigurno odlaganje igala

Različite su metode koje omogućavaju da se kontaminirane igle odstrane kako ne bi bile opasne za druge osobe. Kao dobar primer može se uzeti „mail-back“ program gde korisnici šalju iskorišćeni materijal u specijalno namenjene kontejnere ili „in-home“ program koji na licu mesta uništava špriceve i igle.