Kako se dešava?

Ljudi koji dele aparaturu za unošenje narkotika u velikoj su opasnosti da se inficiraju HIV-om. Metadonski programi i drugi programi lečenja od zavisnosti efikasan su način pomoći ljudima da smanje ovu vrstu rizika koji se javlja kada se droga uzima u grupi.  Međutim, uvek će postojati oni uživaoci droga koji nemaju dovoljno volje ili snage da okončaju svoje navike, i ovi se ljudi moraju podstaći da smanje rizik od infekcije tako što neće deliti špriceve.

Programi razmene igala dokazano smanjuju broj novih HIV infekcija bez podsticanja na korišćenje narkotika. Ovi programi dele čiste igle i bezbedno uklanjaju korišćene, i takođe nude dodatne povezane usluge poput navođenja na centre lečenja od narkomanije i savetovanje i testiranje na HIV. Razmena igala neophodni je deo HIV prevencije u svim zajednicama koje u svojim redovima imaju uživaoce narkotika koji koriste igle.

Bitno kod ovih korisnika droga jeste podrška zajednice, savetodavni rad sa manjim grupama i druge aktivnosti koje podstiču bezbedno ponašanje i pristup dostupnim mogućnostima prevencije.

Transfuzija inficirane krvi ili krvnih proizvoda jeste najlakšiji način od svih da se prenese HIV. Međutim, šansa da se ovo desi može se znatno smanjiti tako što će se sve zalihe krvi proveravati na HIV virus, i toplotnom obradom krvnih proizvoda kadgod je to moguće. Pored toga, kako testiranje krvi nije 100% precizno, ima smisla postavljati određena ograničenja oko toga ko sme da donira krv, uz uslov da je ovo opravdano epidemiološkim dokazima. Smanjenje broja nepotrebnih transfuzija takođe minimizuje rizik.

Bezbednost medicinskih procedura i drugih aktivnosti koje se odnose na kontakt sa krvlju, poput tetoviranja i obrezivanja, može se povećati rutinski sterilizovanom opremom. Još bolja opcija jeste bacanje opreme odmah nakon svakog korišćenja, i ovo se preporučuje.

Medicinski radnici jesu takođe grupa pod rizikom od HIV infekcije putem kontakta sa inficiranom krvlju. Najefikasniji način da medicinsko osoblje ograniči ovaj rizik jeste da se praktikuju sveobuhvatne mere predostrožnosti, što znači obzir kao da je svaki pacijent možda inficiran. Sveobuhvatne mere predostrožnosti odnose se na pranje ruku i nošenje zaštitnih rukavica i odeće kod direktnog kontakta sa krvlju i drugih telesnim tečnostima.

Koji su problemi?
 

Uprkos dokazu da to ne podstiče korišćenje narkotika, neke vlasti i dalje odbijaju da podrže programe razmene igala i druge programe koji pomažu uživaocima droga koji koriste špriceve. Ograničenja u apotekama o zabrani prodaje igala bez recepta, takođe mogu ograničiti programe prevencije HIV-a tako što otežavaju da se izbegne razmena igala.
 

Brojne siromašne zemlje imaju potrebu za dodatnim ustanovama koje rigorozno testiraju zalihe krvi. Pored toga, veliki broj zemalja ima teškoče u pronalaženju dovoljnog broja donatora, pa tako pribegavaju uvozu krvi ili plaćanju svojim građanima da doniraju krv, što nije najbolji način da se ostvari bezbednost u ovoj oblasti.

U velikom delu sveta bezbednost medicinskih procedura generalno je ugrožena nedostatkom sredstava, a to važi i za pacijenete i za osoblje.