Da bi prevencija HIV-a bila uspešna moraju se iskoristiti svi pristupi za koje je dokazano da su efikasni.

Kako se prenos HIV-a može sprečiti?

HIV se prenosi na tri glavna načina:

sa majke na dete

putem krvi

seksualnim odnosom

Gde god se HIV javi, javljaju se sve tri vrste prenosa. Međutim, broj infekcija koji nastaje kao posledica svakog od ovih načina variraće u velikoj meri od zemlje do zemlje i od kulture do kulture.

Za svaki vid prenosa postoje stvari koje osoba može uraditi kako bi smanjila ili eliminisala rizik. Takođe postoje terapije koje su dokazano efikasne u nekoj zajednici, na lokalnom ili nacionalnom nivou.

Da bi prevencija HIV-a bila uspešna ona mora koristiti sve pristupe za koje se zna da su efikasni, a ne samo jedno ili nekoliko odabranih rešenja. Udeo sredstava koja se izdvajaju za svaki pristup odražava prirodu lokalne epidemije – na primer, ako se najveći broj infekcija dešava među gej populacijom tada ova grupa mora biti primarni cilj preventivnih napora.

Iako će se ostali tekstovi u ovoj sekciji baviti odvojeno svakim vidom prenosa mora se upamtiti da veliki broj ljudi ne spada ni u jednu „rizičnu grupu“. Više se može govoriti o mogućem rizičnom ponašanju. Na primer, intravenski korisnici droga imaju potrebu za kondomima i bezbednim seksom kako bi se smanjio rizik od prenosa putem krvi.

Preduslovi

Postoji nekoliko ključnih stvari koje se mogu uraditi kako bi se sprečili svi vidovi prenosa HIV-a. Prvi među ovima jeste promocija svesti o HIV-u, to jest upoznavanje ljudi sa načinima na koji se ova opaka bolest može širiti. Medijske kampanje i edukacija u školama jesu najbolji načini da se ovo uradi.

Drugi suštinski deo preventivnog programa jeste savetovanje i testiranje na HIV. Ljudi koji žive sa HIV-om imaće manje prilike da prenesu virus drugima ako saznaju da su inficirani i ako dobiju određene savete oko toga kako da se bezbednije ponašaju. Konkretno, trudnice koje imaju HIV neće moći sa zaštite svoje dete ako se njihova infekcija ne dijagnostifikuje. Oni koji otkriju da su neinficirani takođe će imati koristi, jer će dobiti savete kako da ostanu neinficirani.

Treći ključni faktor jeste pružanje antiretrovirusnog lečenja. Ovo lečenje omogućava ljudima koji žive sa HIV-om da imaju duže, zdravije živote, a na taj način to deluje kao podsticaj na HIV testiranje. Takođe dovodi HIV pozitivne ljude u kontakt sa zdravstvenim radnicima koji im mogu preneti poruke prevencije i lečenja. Istraživanja pokazuju da se HIV pozitivni ljudi mogu bezbednije ponašati ako se povežu sa programima lečenja.

Bez obzira na to, moguće je da veća dostupnost lečenja navede neke neodgovorne članove šire populacije da se ponašaju nebezbednije i da se manje plaše od HIV infekcije, i da budu manje voljni da preuzimaju mere predostrožnosti.

Političke mere

Da bi bio uspešan sveobuhvatni program prevencije HIV-a mora imati snažnu podršku političkih vođa. To znači da političari i lideri iz drugih oblasti moraju govoriti otvoreno o AIDS-u i ne kriti se od tema poput seksa, seksualnosti i korišćenja narkotika.

Efikasni odgovor zahteva strateško planiranje zasnovano na dobrom naučnom radu i nadzoru, kao i uzimanje u obzir lokalnih običaja i kulture. Svi sektori stanovništva moraju aktivno učestvovati u odgovoru na pretnju koju HIV predstavlja, uključujući poslodavce, verske grupe, nevladine organizacije i HIV-pozitivne ljude. Brojni svetski uspešni programi prevencije HIV-a pod pokroviteljstvom su zajednice u kojoj se ova bolest javila.

Epidemija HIV-a jača na tabuima i diskriminaciji u odnosu na ljude koji žive sa HIV-om i marginalizovane grupe poput prostitutki. Širenje virusa takođe se podstiče nejednakošću među polovima, koja ograničava ono što žena može uraditi da se zaštiti od infekcije. Zaštita i promocija ljudskih prava mora biti suštinski deo svake sveobuhvatne strategije prevencije HIV-a. Tu spadaju donošenje zakona protiv mnogih vidova označavanja i diskriminacije koji povećavaju ranjivost određenih grupa.