Pozitivna prevencija je pristup kojim se teži ka povećanju psihosocijalnog blagostanja ljudi koji žive sa HIV/AIDS-om i podsticanju solidarnosti među i prema ovim ljudima. Deo PP-a jeste da se ljudima inficiranim HIV-om prenese ideja prevencije preko aktivnosti kao što su socijalni marketing i vršnjačka edukacija.

Tradicionalno, mnogi javni zdravstveni radnici definisali su plan PP-a unutar okvira koji nije zasnovan na holistici i ljudskim pravima, a koji teži da se poveže sa krivicom i stavlja odgovornost za primarnu prevenciju na ljude zaražene HIV-om. Takođe postoji osećanje da je PP nešto što je nametnuto ljudima inficiranim HIV-om. Zbog ovoga, zajednice ovih ljudi imaju usku perspektivu o tome šta PP jeste i ne vide uvek koristi od uključenja u program prevencije. Problem koji se javlja u zajednicama ljudi koji žive sa  HIV-om – uključujući žene i one koji su pod najvećim uticajem – jeste stvaranje koncenzusa i definisanje PP-a tako da se mogu osmisliti efikasne, činjenične strategije za postizanje dejstva na političke mere i usluge u ovoj oblasti.

Postoji potreba jasnog definisanja šta PP znači ljudima zaraženim HIV-om. Mnogi ljudi nisu upoznati sa ovim pojmom ili nemaju dobro shvatanje ovog pristupa u prevenciji. Da bi PP mera bila uspešna, ona mora biti usvojena unutar zajednice ljudi koji žive sa HIV-om, mora imati podrška javnosti i mogućnost da se ljudi koji žive sa HIV-om uključe u projektovanje i primenu incijativa PP kao i u usklađene mehanizme obaveštavanja, kako bi se osiguralo postojanje informisane i upoznate zajednice HIV pozitivnih osoba. Ono što je bitno u ovome jeste da se PP mora zasnovati na kulturi podeljene odgovornosti, što znači da se odgovornost za izbegavanje HIV prenosa ne stavlja samo na osobu koja živi sa HIV-om, već na oba partnera i da postoji okruženje otvorenih komunikacija i jednakosti u odnosima („svi smo mi odgovorni za prevenciju“). Fokus PP-a mora biti na blagostanju ljudi u celosti a ne samo na razlici među „HIV pozitivnih i HIV negativnih“; PP takođe mora biti koncept osnaživanja, a ne onaj koji je povezan sa krivicom i stidom.

Pored toga, postoji slaganje da se PP mora definisati od strane i biti pod pokroviteljstvom osoba koje žive sa HIV-om -  a ne nametnuta i definisana kao koncept izvan zajednice HIV pozitivnih ljudi. Stigma i diskriminacija, koji i dalje preovlađuju, moraju se eliminisati ako želimo da PP bude uspešna.