Saopštavanje ljudima iz najbliže okoline

Saznanje da si iniciran/inficirana HIV-om može ostaviti teške posledice na tvoje psiho-fizičko stanje. Zato je dobro da podeliš teške trenutke sa nekim ko te razume i ko ti može pružiti podršku. Bez obzira na potencijalne nelagodnosti koje mogu pratiti tvoje poveravanje bliskim ljudima iz tvog okruženja, ideja da ti roditelji, prijatelji, partner/partnerka mogu pružiti veliku moralnu i emotivnu podršku može te ohrabriti i navesti da se poveriš. Moraš izvagati rizik od odbacivanja sa mogućnošću podrške. Izložićemo ti neke situacije, reakcije, probleme sa kojima možeš da se susretneš tokom saopštavanja nekim osobama. Imaj u vidu da i pored svega izloženog, tvoje iskustvo može biti drugačije.

Saopštavanje članovima porodice

Porodica je okruženje gde bi trebalo da se osećaš sigurno i zaštićeno. Roditelji su ti koji ti mogu pružiti emotivnu i materijalnu podršku. Oni bi trebalo da te prihvate bez obzira na težinu “problema koji im donosiš u kuću”. Međutim, to nije uvek tako. Iako se od roditelja najpre očekuje najveća podrška, iskustva mnogih PLHIV ukazuju da roditelji u nekim slučajevima loše odreaguju na HIV status svog deteta. Ima puno razloga zbog kojih se to događa što treba uzeti u obzir i razumeti. Mnogi roditelji su iz malih sredina, rasli u “nekom drugom vremenu” i ne znaju skoro ništa o HIV-u, neki imaju predrasude koje kod njih izazivaju veliki strah.
Roditelji često i sami primete da se sa njihovim detetom događa nešto neobično. Ipak, problem nedostatka otvorene komunikacije, generacijski jaz, nivo obrazovanja, zdravstveni ili finansijski problemi česti su razlozi zbog kojih je teško pronaći pravi trenutak i dobar način za saopštavanje svog HIV statusa roditeljima. Ako razmišljaš da kažeš samo (ili najpre) jednom roditelju, razmisli o tome da je tako važnu informaciju teško skrivati od svog supružnika/partnera. Skrivanje stvara veliki pritisak, zbog kojih i PLHIV imaju potrebu da svoj status saopšte drugima. Imaj u vidu da može postojati puno sumnji i strahova koje tvoj roditelj neće da podeli s tobom i da je potrebna neka treća osoba za razgovor. Ovo je važno i kod razvedenih i samohranih roditelja. Ako ne postoji osoba od poverenja sa kojom bi tvoj roditelj mogao razgovarati na temu tvoje bolesti, to može biti veliki problem. Psiholog na klinici može razgovarati, osnažiti i pružiti podršku tvom roditelju/roditeljima. Tvoja informisanost o lečenju i životu sa HIV-om treba da ti posluži da roditeljima predstaviš realnu situaciju u kojoj se nalaziš, što može biti vrlo olakšavajuće za njih. Objasni da se sa HIV-om danas živi više decenija, ali da treba ići na kontrole, biti posvećen terapiji tokom celog života. Ako se brinu za tvoje potomstvo, utešno je reći da je izvodljivo da PLHIV imaju zdravo potomstvo. Ovo je posebno važno u porodicama u kojima vladaju patrijahalne vrednosti. Zato razmisli kakav ćeš odgovor dati na neizbežno pitanje: Kako ti se to dogodilo? Možda je pravi trenutak da roditeljima kažeš neke stvari o sebi koje do tada nisu znali. Nemoj se iznenaditi ako počnu da drame, da te kritikuju. Pomozi im da se osnaže i da se ponašaju u skladu sa novonastalom situacijom.

Saopštavanje prijateljima

Mnogi ljudi se osećaju slobodnije da svoj status saopšte prijatelju nego članovima porodice. Da bi odlučio/odlučila kome od svojih prijatelja treba da saopštiš, možeš da se zapitaš: Da li je taj drug/drugarica prava osoba koja treba da zna? Da li te prihvata i ne osuđuje te? Da li te poštuje i ceni? Da li poštuje tvoju privatnost? Da li je ta osoba praktična, osećajna i pouzdana? Da li ti je ranije pomagla i izlazila u susret? Da li ume dobro da sluša?

Ako odlučite da kažete nekom od svojih prijatelja, evo nekih saveta koje vam to mogu olakšati:
• Pažljivo odaberi kome ćeš reći.
• Odaberi bezbedno, ugodno mesto za razgovor.
• Pripremi se.
• Naglasi značaj poverljivosti.
• Imaj realna očekivanja.
• Ne osećaj se odovornim za reakciju druge osobe.
• Budi spreman na različite emotivne reakcije.

Saopštavanje seksualnim partnerima

Razmatranje HIV statusa sa nekim seksualnim partnerom veoma je različito od razgovora sa drugim osobama iz tvog okruženja. Može biti teško pričati o HIV-u sa osobom sa kojom imaš intimne odnose. Tu je puno nedoumica. Da li reći što pre, ili sačekati? Da li je u pitanju seks na jednu noć ili duža veza? Šta ako se baviš prostitucijom? Šta ako postoji rizik da si nekome preneo/prenela virus? … i pitanja se nastavljaju.

Saopštavanje bivšem partneru/partnerki

Ako si saznao/saznala svoj HIV status možeš razmisliti o kontaktiranju ljudi sa kojima si imao/imala nezaštićen seks, tako da oni mogu da odluče da li žele da se testiraju. Da li ćeš reći nekoj osobi zavisi od određenog broja faktora, poput toga kakav je bio vaš odnos, kakvu ste vrstu seksa upražnjavali, da li misliš da bi ta osoba želela da zna, da li bi ti želeo da ona zna. Ne moraš reći svima, ili u isto vreme. Ako se odlučiš na ovaj potez, evo nekih sugestija koje ti mogu pomoći pri ovakvom vidu saopštavanja. Najpre, važno je da imaš dobre namere prilikom saopštavanja, a da to nije samo osećaj krivice ili traganje za ‘krivcem’. Tvoje namere se lako mogu prepoznati u razgovoru. Saopštiti HIV satus svom seksualnom partneru je činjenje dobrog dela, pre svega zato što upućuješ osobu da se testira i da učini neke pozitivne promene. Možeš se ponuditi da je podržiš, da odeš sa njom na testiranje. U razgovoru možeš da joj predočiš da postoje terapije i da HIV nije smrtna presuda. Mnogi nisu svesni toga pa razgovor na temu terapije može pomoći nekim osobama u prevazilaženju velikog straha. Možeš naglasiti da je jako važno da svaka osoba sazna svoj status, tada će osoba inficirana HIV-om moći da preduzme mere za očuvanje svog zdravlja, da prestane sa rizičnim ponašanjem kako bi zaštitila druge, ali i sebe od mnogih drugih polno prenosivih infekcija. Razgovor sa ranijim seksualnim partnerom nije lak, pogotovu što možeš pomisliti da si HIV dobio baš od te osobe ili da si ti tu osobu doveo/la u rizik. Nije uvek jasno ko je u pravu a ko nije, dok je medicinski to teško dokazivo (to se zapravo u mnogim slučajevima može samo naslućivati). Ako te muče ova pitanja, treba da imaš na umu da je “za tango potrebno dvoje”, a to znači da je seksualni odnos akt dve osobe koje su dobrovoljno, bez prisile, stupile u takav oblik rizičnog seksa. Podrška koju jedno drugom možete da pružite treba da bude od najveće važnosti.

Saopštavanje sadašnjem partneru/partnerki

Ako ti je HIV tek otkriven a ti si u vezi, neizbežno je pitanje da li reći ili ne tvom partneru. Ova novost može uvesti nove probleme i pritisak na vašu vezu. Posebno je teška situacija ako se plašiš da možeš izgubiti mesto stanovanja ili da si doveo tu osobu u rizik od prenosa infekcije. Ukoliko proceniš da postoji rizik od agresije ili nasilja dodatno razmisli o tome šta bi trebalo da uradiš kako ne bi doveo sebe u opasnost. Ako se odlučiš saopštiš svoj status, tvoj partner može biti zabrinut zbog sopstvenog zdravlja i može želeti da se testira. Strah od mogućeg prenosa infekcije će postojati bez obzira na to da li ste koristili zaštitu ili ne. Velika privrženost nekoj voljenoj osobi povlači i osećaj velike odgovornosti. Podrži svog partnera tokom testiranja na HIV i budi uz njega. Ako je rezultat testa na HIV tvog partnera pozitivan, nemoj očekivati da će on reagovati onako kako si ti reagovao kada si saznao. Sve što ti možeš da uradiš jeste da pomogneš svom partneru, da prihvati svoj status i nastavi da normalno živi. Svi smo mi različiti i zato svako reaguje na svoj način. Ako je tvoj partner negativan na HIV, postavlja se pitanje kako dalje. Znaj da neki imaju problem da budu sa osobom koja je HIV pozitivna, nekima je potrebno vreme da se prilagode, a neki žele da raskinu. HIV je veliki test za vezu dvoje ljudi! Pozitivnost jednog partnera, u ovom slučaju tebe, staviće na test privrženost tvog partnera. On će pokazati koliko je spreman da sa tobom bude bez obzira na sve. Na kraju, ti si taj/ta koji/a živi sa HIV-om, a on sa tobom. Ako ne bude spreman na to, raskid ne moraš nužno posmatrati kao lošu stvar. 
Neki PLHIV suočeni sa mogućim odbijanjem od strane svojih partnera,  ne odlučuju se lako na otkrivanje svog statusa. Odluka da ne kažeš svom partneru je legitimna, ali otvara neka druga moralna i praktična pitanja. Da li postoji sumnja da je i partner pozitivan? Kako ćeš piti terapiju? Šta ako sazna bez tvoje volje? Šta ako predloži seks bez zaštite? Kako objasniti odlaske na kliniku? Da li želiš da gradiš vezu skrivajući se od istine? Ima li tvoj partner prava da zna?

Sero-diskordantni parovi (veze između HIV pozitivnog i HIV negativnog partnera)

Postoji mit da partnera treba da tražiti samo u okviru zajednice PLHIV. Međutim, ovo nije slučaj sa mnogim PLHIV! Veza između dve osobe od kojih jedna živi sa HIV- om a druga ne, jeste realnost. Takvi parovi se stručno nazivaju sero diskordantni parovi. Praktikovanje sigurnog seksa i korišćenje terapije gotovo neutrališe mogućnost prenosa infekcije na partnera. Možda  najteža stvar u vezi ovih parova ostaje saopštavanje HIV statusa.

Saopštavanje novom partneru

Kod saopštavanja novom partneru o svom HIV statusu treba razmisliti o razlozima zbog kojih želiš to da učiniš. Razlozi mogu da zavise od vrste odnosa koji želiš imati sa tom osobom - da li želiš da sa nekim budeš za jednu noć ili se nadaš ozbiljnijoj vezi? Razlog može biti i vrsta seksualnih aktivnosti koje ti i tvoj partner želite da imate. Ako je rizik od prenosa HIV infekcije uz upotrebu kondoma sveden na minimum, mnogi ljudi ne vide razlog da saopšte svoj HIV status nekom seksualnom partneru. Ako pak priželjkuješ ozbiljnu emocinalnu vezu zasnovanu na međusobnom poverenju treba dobro da razmisliš o tome kako i kada je najbolje reći. Razgovor o HIV-u na samom početku odnosa može biti težak jer ne postoje razvijena osećanja privrženosti, poverenja i razumevanja. No, odlaganje razgovora može dovesti do problema kasnije. Ovo se odnosi na vreme kada su se sa tvoje strane razvila duboka osećanja prema toj osobi, ali ona na kraju ne može da prihvati tvoj HIV status. Ne postoji idealno vreme za saopštavanje, već je to stvar tvoje lične procene ili stila. Ako ste se tek upoznali, možda još uvek ne znaš toliko toga da bi uspeo/uspela da predvidiš reakciju, ili da proceniš da li će ta osoba poštovati tvoju privatnost. Prihvatanje umnogome zavisi od nivoa svesti o toj bolesti. Neke HIV pozitivne osobe, tobože, slučajno pokreću razgovor na temu HIV-a i koriste tu priliku da čuju mišljene svog partnera o toj bolesti i tako procenjuju njihovu buduću reakciju (iznenađenja postoje, kako pozitivna tako i negativna). To je i dobra prilika da nešto utešno kažeš kada je u pitanju ova bolest. Možeš reći da znaš da danas postoje lekovi koji mogu sprečiti progresiju bolesti čak više decenija, možda poznaješ neku osobu koja dugo živi sa HIV-om, ima porodicu, decu itd. Za prihvatanje tvog statusa od strane partnera od značaja je i privrženost koju on oseća prema tebi. Važno je da on/ona upozna tebe, da te zavoli i da tvoj HIV status suštinski ne može promeniti vaš odnos. Važno je da partner bude uveren da mu otkrivaš svoj status zato što ga/je ceniš i imaš poverenja, da je moguće imati dobru vezu uprkos HIV infekciji, i da je uz prave mere opreza moguć bezbedan seksualni odnos kao i uživanje u njemu, kao i to da ćete se zajedno potruditi da on ili ona ostanu zdravi! Važno je da znaš da rizik od odbacivanja možda možeš umanjiti ali ga ne možeš eleminisati, jer šta god da ti učiniš, odluka je na tvom partneru, a za tu odluku ti ne možeš biti odgovoran. Neka ti bude ohrabrenje da znaš da postoje puno pozitivnih iskustava i puno stabilnih veza koje su izgradile HIV pozitivne osobe.
Ako vam nije prijatno da razgovarate sa bivšim partnerom o vašoj bolesti, možete zamoliti javnu ustanovu za zdravlje da ga obavesti anonimno.

Saveti za korišćenje kondoma

Uvek postoji rizik da se kondom pocepa ili spadne, što znači da kondom nikada ne može garantovati stopostotnu sigurnost, ali uz pravilnu upotrebu je rizik veoma mali. Neki od saveta su:
• Kondome možeš kupiti na mnogim mestima, u apoteci, supermarketu, trafici, ili u toaletima kafića itd. Besplatne kondome možeš dobiti na nekoj od akcija prevencije zdravlja ili u prostorijama nevladinih organizacija koje se bave HIV/AIDS-om ili polno prenosivim infekcijama.
• Koristi kondome koji su odobreni za upotrebu, obrati pažnju na datum isteka roka trajanja jer nakon tog datuma kvalitet gume opada, postaje porozan i može se lakše pocepati. Takođe, može se kupiti i ženski kondom u apotekama. Nije neophodno koristiti ekstra sigurne kondome za seks između dva muškarca jer običan kondom pruža dovoljnu zaštitu, međutim, neophodno je koristiti dosta lubrikanta za analni odnos.
• Lubrikanti ili podmazivači. Nikada nemoj koristiti lubirkante na bazi ulja kao što su bebi ulja ili vazelin. Ovo oštećuje kvalitet gume čineći je poroznijom tako da će se lakše pocepati. Koristi samo lubrikante na bazi silikona ili vode.
• Otvaranje pakovanja kondoma. Postaraj se da nema kontakta između penisa i vagine ili anusa pre nego što je kondom na penisu. Otvori pakovanje pažljivo. Budi oprezan da ne oštetiš kondom zubima ili noktima.
• Stavljanje kondoma. Drži vrh kondoma sa 2 prsta dok razmotavaš kondom preko penisa. Ovo će ostaviti mesta za spermu. Stavi kondom kada si u punoj erekciji. Pazi da ne staviš kondom naopako.
• Skidanje kondoma. Povuci penis direktno, kada ejakuliraš pridržavajući kondom kako ne bi spao.

Siguran seks

Siguran seks su seksualne aktivnosti koje se mogu imati bez rizika od zaraze, pa i ako jedna osoba zaražena HIV-om. Mnoge aktivnosti su potpuno sigurne. Možete se poljubiti, grliti, masirati i međusobno trljati tela. Ali ako imaš posekotine ili rane na koži, uverite se da su prekrivene flasterom. Takođe, sve što radite sami sebi (npr. masturbacije) ne dovodi vas u rizik. Svaki seks može biti bezbedan ako se uvek poštuju neke najvažnije stvari:
• Uvek korisiti kondom.
• Kod oralnog seksa takođe uvek koristi kondom. Šansa da se neko inficira lizanjem klitorisa i vagine je veoma mala. Tokom perioda menstruacije to je manje sigurno. Možeš koristiti tanak sloj gume ili dentalnu branu  za zaštitu.
• Infekcija se ne može dobiti preko neoštećene kože, bez rana ili posekotina, siguran seks, samim tim, podrazumeva uzajamno dodirivanje genitalija, ljubljenje, masiranje, masturbaciju, ejakuliranje po koži partnera itd.

Planiranje porodice

Da li želiš da imaš dete ili decu? Da li se ta želja promenila sada kada znaš da imaš HIV?
Postoji mnogo roditelja sa HIV-om, koji imaju zdravo potomstvo bez HIV-a. Neke stvari mogu imati ulogu u tvojoj odluci da li želiš da imaš potomstvo:
• Koliko si zdrav? Koliko energije imaš za svoje dete?
• Koliko će te dete imati za roditelja? Šta će se desiti ukoliko ne budeš u stanju da se staraš o svom detetu ili umreš?
• Da li imaš partnera? Da li je on ili ona HIV pozitivan-na? kako se on/ ona oseća?
• Kako ljudi oko tebe reaguju na tu ideju? Da li su ti prijatelji i porodica podrška? Kako ćeš se izboriti sa negativnim reakcijama?
• Kako će biti tvom detetu? Da li ćeš reći svom detetu da si HIV+ i ukoliko je odgovor da, kada?
• Bilo da si HIV poztivan muškarac ili devojka: ukoliko želiš dete, možeš imati dete ako preduzmeš određene mere kako bi osigurao veoma veliku šansu da tvoj partner i dete ne dobiju HIV. Danas je sasvim moguće da jedan ili dvoje HIV pozitivnih roditelja imaju decu.
 
Da bi se smanjile šanse da dete bude zaraženo HIV-om na manje od 1% potrebno je:

• Početi sa antiretrovirusnom terapijom u određenom trenutku.
• Određena vrsta antiretrovirusne terapije.
• Preduzimajuti preventivne mere opreza pri porođaju.
• Ne dojiti dete.

Detalji ovog uputstva će se razlikovati od osobe do osobe. Ukoliko misliš da želiš da zatrudniš u nekom trenutku u budućnosti, to možeš uzeti u razmatranje tako što ćeš odabrati odgovarajuću antiretrovirusnu terapiju od trenutka kada počneš da je uzimaš. Na taj način nećeš morati da prelaziš na druge ARV terapije u budućnosti zbog trudnoće. Najbolje je da se ovim stvarima detaljno informišeš kod svog izabranog lekara, ginekologa, infektologa ili interniste. Oni te mogu savetovati u pogledu tvoje želje za potomstvom i uputiti na doktora koji je specijalizirao HIV i trudnoću.

Polno prenosive bolesti

Pored HIV-a, postoje brojne druge polno prenosive bolesti kao što su Hepatitis A, B ili C, Sifilis, Herpes ili genitalne bradavice. Siguran seks će umanjiti šanse da dobiješ neku od ovih infekcija. One se mogu preneti i oralnim kontaktom. Može biti dobro da se testiraš na prisustvo drugih polno prenosivih infekcija barem jednom godišnje. Na ljude koji žive sa HIV-om, mnoge polno prenosive bolesti je lakše preneti, i teže ih je lečiti.
Seks između dve HIV pozitivne osobe
Ukoliko ti kao HIV pozitivna osoba imaš seks sa nekim ko je takođe HIV pozitivan i dalje je potrebno poštovati pravila bezbednog seksa. Pre svega, postoji rizik od raznih polno prenosivih infekcija ali i mogućnost reifekcije HIV-om. Mada se sa mogućnošću reinfekcije ne slažu svi stručnjaci, radi se o tome da je putem nezaštićenog seksualnog odnosa moguće razmeniti HIV, i dobiti drugi tip virusa na koji tvoj imuni sistem nema odgovor ili je on otporan na tvoje atiretrovirusne lekove.
Prenošenje HIV-a i higijena
Drugi ljudi su izloženi riziku od HIV-a u tvojoj krvi uključujući menstrualnu krv, spermu ili majčino mleko. Iako HIV postoji i u drugim telesnim tečnostima kao što su suze, pljuvačka, presemena tečnost, znoj, njima se nije moguće inficirati. Ne moraš da preduzimaš bilo kakve posebne mere kod kuće, u školi ili na poslu, svako može da koristi isti toalet ili pribor za jelo bez rizika da se inficira HIV-om. Osim HIV-a postoje preporuke u vezi sa higijenom koje se odnose na sve ljude:
• Krv i otpadni proizvodi. Spreči druge da dođu u kontakt sa tvojom krvlju i nemoj dolaziti u kontakt sa tuđom krvlju. Krvave zavoje stavi u plastičnu kesicu i baci ih smesta u korpu za otpatke. Verovatno je da HIV ne možeš preneti mokraćom, izmetom ili povraćanjem iako ovo može sadržati krv koju je nemoguće videti. Preproučljivo je korišćenje plastičnih rukavica kada se ovo čisti, a zatim oprati ruke i sve predmete koji su bili u kontaktu sa krvlju i ostalim otpadnim proizvodima, sapunom i vodom.
• Četkica za zube i brijač. Koristi samo sopstvenu četkicu za zube i brijač, koliko je poznato HIV se još nikad do sada  nije preneo četkicom za zube ili brijačem, ali deliti ove stvari nije higijenski.

Seks između dve HIV pozitivne osobe

Ukoliko ti kao HIV pozitivna osoba imaš seks sa nekim ko je takođe HIV pozitivan i dalje je potrebno poštovati pravila bezbednog seksa. Pre svega, postoji rizik od raznih polno prenosivih infekcija ali i mogućnost reifekcije HIV-om. Mada se sa mogućnošću reinfekcije ne slažu svi stručnjaci, radi se o tome da je putem nezaštićenog seksualnog odnosa moguće razmeniti HIV, i dobiti drugi tip virusa na koji tvoj imuni sistem nema odgovor ili je on otporan na tvoje atiretrovirusne lekove.

Prenošenje HIV-a i higijena

Drugi ljudi su izloženi riziku od HIV-a u tvojoj krvi uključujući menstrualnu krv, spermu ili majčino mleko. Iako HIV postoji i u drugim telesnim tečnostima kao što su suze, pljuvačka, presemena tečnost, znoj, njima se nije moguće inficirati. Ne moraš da preduzimaš bilo kakve posebne mere kod kuće, u školi ili na poslu, svako može da koristi isti toalet ili pribor za jelo bez rizika da se inficira HIV-om. Osim HIV-a postoje preporuke u vezi sa higijenom koje se odnose na sve ljude:
• Krv i otpadni proizvodi. Spreči druge da dođu u kontakt sa tvojom krvlju i nemoj dolaziti u kontakt sa tuđom krvlju. Krvave zavoje stavi u plastičnu kesicu i baci ih smesta u korpu za otpatke. Verovatno je da HIV ne možeš preneti mokraćom, izmetom ili povraćanjem iako ovo može sadržati krv koju je nemoguće videti. Preproučljivo je korišćenje plastičnih rukavica kada se ovo čisti, a zatim oprati ruke i sve predmete koji su bili u kontaktu sa krvlju i ostalim otpadnim proizvodima, sapunom i vodom.
• Četkica za zube i brijač. Koristi samo sopstvenu četkicu za zube i brijač, koliko je poznato HIV se još nikad do sada  nije preneo četkicom za zube ili brijačem, ali deliti ove stvari nije higijenski.

POSVEĆENOST LEČENJU HIV-a

     Razumeti svoj rezultat testa na HIV i novu situaciju u kojoj se nalaziš jeste proces koji podrazumeva: učenje o životu sa HIV-om, prilagođavanje, traženje pomoći, izgradnju novih pogleda na život i njegove vrednosti. Biti HIV pozitivan je nepovratna situacija, taj status se, za sada, ne može promeniti, ali se sa njim može živeti.

     Najvažnije od svega je briga o zdravlju. Ako još uvek ne uzimaš terapiju ipak treba da redovno posećuješ svog lekara-specijalistu za HIV/AIDS i radiš odgovarajuće testove. Mera do koje se tvoje ponašanje slaže sa dogovorenim preporukama lekara jeste adherenca. Adherenca, odnosno posvećenost terapiji kako se obično kod nas prevodi, od ogromne je važnosti za uspeh tvog lečenja, samim tim i kvalitetnog života.

Pušenje, alkohol, droga

Lako je reći – prestani odmah – sa bilo kojom od loših navika ili poroka. Ako si uživalac nikotina, alkohola ili nekog narkotika trebalo bi da znaš i određene činjenice kako njihovo konzumiranje utiče na tvoje zdravlje posebno kada se tvoj organizam bori sa ozbiljnom HIV infekcijom.

Ako uzmemo u obzir da je pušenje štetno i za osobe koje u potpunosti zdrave jer je uzrok velikog broja bolesti (plućne, kardio-vaskularne itd.) koje znatno smanjuju kvalitet života i dovode do prerane smrti, jasno je da posebno loše utiče na ljude koji su izloženi HIV infekciji. Pušenje utiče na  sposobnost organizma da se bori protiv HIV virusa jer energiju troši da se oslobodi štetnih materija koji se nalaze u duvanu. Nikotin i katran u velikim količinama uništavaju vitamin C i vitamine iz grupe B koje unosiš putem hrane. Vitamin C pomaže belim krvnim zrncima u sprečavanju pojave infekcija. Potreban je za zdravu kožu, poboljšava apsorpciju gvožđa koje je bitno za sintezu gvožđa iz nemesnih izvora koje je, opet, bitno za prevenciju kardio-vaskularnih bolesti.
Seks, piće i droga. Zvuči zabavno? Može  biti. Ali nose veliki rizik, posebno kada se mešaju zajedno.
Piće i droga idu ruku pod ruku s druženjem. Ljudi obično nailaze na te stvari na zabavama, uz druženje s prijateljima, u barovima ili klubovima. Mogu ti pružiti osećaj opuštenosti i sigurnosti, a kada se ovako osećaš verovatno ćeš lakše upoznati nekog i možda čak imati seks. Problem je u tome što da si bio/la trezan možda ne bi tu osobu želeo/la u svojoj blizini. Još gore, kada si pod uticajem alkohola ili narkotika možeš zaboraviti (ili jednostavno zanemariti) da koristiš kondom što može voditi neželjenoj trudnoći ili seksualno prenosivim infekcijama.
Alkohol je depresiv. To znači da je privremeno usporava tvoj centralni nervni sistem (mozak i kičmena moždina), koji kontroliše tvoje telesne funkcije, blokirajući neke od poruka koje pokušavaju doći do tvog mozga. Reakcije se usporavaju, a ti se osećaš opuštenije i sa manje teskobe. Ako konzumiraš alkohol na kraju ćeš postati opijen - tj. pijan, istrošen, spor. U tom trenutku ljudi često imaja zamagljen vid, govor im je spor i neusklađen. Ponekad su ljudi koji su pijani prijateljski raspoloženi i veseli a nekad agresivni i ljuti. U svakom slučaju alkohol se negativno odražava na postupke i zbog toga se u pijanom stanju ne sme voziti, a često ljudi zažale zbog nekih postupaka koje su učinili pod uticajem pića.
Droga se razlikuje u jačini i efektu koji može imati na tebe. Neke droge su sredstva za umirenje (kao što je alkohol), čine te mamurnim i opuštenijim. Marihuana (trava, vutra, gandža) spada u tu klasu. Marihuana je jedna od najčešćih droga koju koriste mladi i često se smatra da je relativno sigurna, ali to nije nužno slučaj. Vrste marihuane dostupne danas su uglavnom puno jače od onih tokom hipi ere 60-ih i 70-ih, kada je ova droga stekla ugled kao lekovita i bezopasna biljka. Pušenje marihuane može doprineti da se osećaš hladno ili izazavati osećaj teskobe i paranoje, a možeš se jednostvano osećati bolesno. Postoje dokazi da redovno korišćenje marihuane može izazvati dugoročne psihičke probleme kao što je gubitak pamćenja i depresija.
Neke droge su stimulansi. Oni čine se osećaš budan i poletan i daju osećaj dodatne energije. Ekstazi (eks, i), amfetamin (spid, dspi) i kokain (koka, belo) su primeri stimulansa. Ove droge ubrzavaju kucanje srca, telesnu temperaturu i krvni pritisak. Daju osećaj sigurnosti i euforije. U velikim dozama mogu učiniti da se osećate zbunjeni  ili ošamućeni i izazvati srčani udar ili oštećenje mozga.
LSD (acid, trip) i magične pečurke primeri su halucinogenih droga. One menjaju percepciju stvarnosti, i mogu izazvati vizualne ili zvučne halucinacije. Te halucinacije mogu biti smešne ili ugodne, ali isto tako mogu biti vrlo traumatične i zastrašujuće (bad trip) a mogu imati i dugotrajne posledice.
Heroin je jedna od najjačih i najopasnijih droga na raspolaganju. Izaziva jaku zavisnost i vrlo se je lako predozirati, što često dovodi do smrti. Budući da se heroin često ubrizgava u telo, putem igle i šprica, korisnici imaju veći rizik zaraze od bolesti koje se prenose putem krvi, kao što je HIV, ako dele igle s drugim ljudima. 
Sve ove droge su zbranjene zakonom, odnosno kažnjivo je njihovo posedovanje, proizvodnja, prodaja ili omogućavanje drugom licu da koristi drogu. Pored rizika za zdravlje bilo kakva veza sa drogama nosi i rizik krivične odgovornosti.
Nećemo ti reći da ne treba da piješ, uzimaš droge i imaš seksualne odnose ali isto tako te nećemo podstaći da radiš to. Na kraju, to je tvoja odluka i budi spreman da proceniš rizike i doneseš odluke od važnosti za tebe i tvoj život. Ono što ti kažemo je da, ako već piješ ili koristiš droge, budeš svestan problema koji mogu biti izazavani i spreman da preduzmeš mere kako bi smanjio rizik.
• Ako imaš seksualni odnos pod uticajem droge ili alkohola vodi računa da obavezno koristiš kondom.
• Imaj na umu zakon.
• Kada voziš nemoj da piješ ili koristiš drogu.
• Nemoj dozvoliti da ti pritisak vršnjaka diktira odluke. Ako ne želiš da piješ ili da se drogiraš to je savršeno u redu, nemoj dopustiti nikom da utiče na tvoje odluke.

Znaj da upotreba droga i alkohola, depresija i drugi poremećaji mogu uticati na tvoju posvećenost terapiji, kao i na tvoje fizičko zdravlje. Saznanje da si HIV pozitivan/a je možda pravi trenutak za promenu. Kada budeš spreman/spremna, zdravstveni radnik će ti pomoći da nađeš odgovarajući program za prestanak i odvikavanje. 

MENTALNO ZDRAVLJE

Većina ljudi vremenom nauče kako da se bore sa problemima i izazovima koje život sa HIV-om nosi. Neki čak uspevaju da nađu novi, drugačiji smisao života nego što su imali pre infekcije. Međutim, pojedini se suoče sa nekim emocionalnim problemima kojima se treba pozabaviti ili mentalnim bolestima koje se moraju lečiti. Mentalno zdravlje je jedan od ključnih činilaca za uspešnost lečenja HIV infekcije.

Kako religija i duhovnost mogu pomoći?

HIV je medicinsko stanje koje se tretira lekovima. Međutim, ova izjava je samo delimično tačna. Veoma rano u epidemiji postalo je jasno da je HIV mnogo više od fizičkog oboljenja. On utiče na osobu u celosti, fizički i emotivno. A kod mnogih, način da se leče emotivna stanja jeste preko religije i duhovnosti. Evo nekih primera:

• Nova vrednost života – kada ih pogodi HIV, mnogi ljudi počinju da procenjuju svoje živote u pokušaju da shvate zašto su dobili HIV. To je šansa da se istraži prošlost, da se otkrije kakve mogućnosti čovek ima dalje u životu. Religija i duhovnost pomažu ljudima da istraže svoje živote, da protumače ono što su pronašli i da primene ono što su naučili na svoj novi život sa HIV-om. Prosto rečeno, duhovnost i religija pomažu osobi da pronađe „novi smisao svog života“ nakon HIV dijagnoze.

• HIV ima svrhu – HIV dijagnoza je često podsticaj koji je osobi potreban da bi došla u dodir sa duhovnim delom svog bića. Na primer, narkoman koji je dobio HIV tako što je razmenjivao igle posvećuje svoj život pomažući ljudima da ostave drogu. Da nije bilo HIV dijagnoze, on bi se i dalje drogirao svake noći.

• Bolest postaje deo „novog sebe“ – svesno ili nesvesno ljudi koriste svoju bolest kao način da bolje shvate svoju duhovnost i sami sebe. Ljudi se bore pokušavajući da budu osobe koje su bile pre dijagnoze. Duhovnost pomaže da se njihova bolest integriše sa njihovim životom, prihvatajući promene kao deo „nove osobe“. Duhovnost i religija uče osobu da postoji velika vrednost njihovog života čak i nakon dijagnoze. Duhovnost pomaže osobi da se otrgne od stvari koje su nekad bile bitan deo njihovog života pre dijagnoze, ali se više ne uklapaju u njihov život.

• Duhovnost daje odgovore na neka pitanja – dijagnoza HIV-a stvara strah od same bolesti, strah od patnje i strah od budućnosti i nepoznatog. Strah od bolesti i prognoze dovode do javljanja nekih pitanja. Duhovnost i religija često nude odgovore na ova pitanja. Odgovori daju osobi bolje razumevanje njihove bolesti i samih sebe. Prosto rečeno, kod ljudi duhovnost pomaže da se otkloni strah i uvede emotivna smirenost.
 

PLHIV i društvo

     Loša percepcija o HIV-u loše utiče na širenje pandemije u svetu ali i stigme prema PLHIV. HIV se vidi kao ubica našeg doba, kuga 21. veka. HIV se ne posmatra kao ostale bolesti, već kao zaslužena kazna za nemoralno ponašanje. Neki preventivni programi šalju poruku o sigurnom seksu kroz zastrašivanje od mogućih posledicama usled inficiranja HIV-om. Stereotipi da se HIV pogađa samo seksualne radnice ili intrevenozne korisnike droga stvaraju osnovu za stigmu i diskriminaciju i sklanjaju fokus sa suštine problema.

Predrasude

     Na nesreću, i dalje postoji dosta odbojnosti i straha koji ide uz HIV. Iako je diskriminacija ljudi sa HIV-om nezakonita i dalje postoji odbacivanje, žigosanje ili iskazivanje predrasuda prema PLHIV. Isuviše mnogo ljudi još uvek ne razume kako se virus prenosi, a odbojnost prema PLHIV je povezana sa brojnim zajednicama koje su pod najvećim uticajem HIV-a (homoseksualci, intravenozni korisnici droga). AIDS je pogrešno povezan sa načinom života tzv. visoko rizičnih grupa, a ne sa rizičnim aktivnostima. Osobe heteroseksualne sklonosti, osobe koje ne koriste droge, mogu se takođe susresti sa predrasudama i homofobijom. Ovome se moraju dodati i zablude da se HIV lako prenosi, a da pozitivan test znači kraj života, zbog čega neki ljudi smatraju da su osobe sa HIV-om opasne.

Resocijalizacija

     Nakon početnog šoka i povlačenja u sebe, drugi ljudi koji žive sa ovom bolešću mogu ti biti od pomoći. Oni ti ponekad mogu pomoći da otkriješ kako da rešiš probleme razmišljajući o njima na nove načine. Mogu ti pružiti podršku, pomoći ti da se ne osećaš usamljeno i da imaš više samopouzdanja. Ovi i drugi odnosi mogu dovesti do prijateljstva i osećanja zajedništva sa drugim ljudima. U nekoj PLHIV organizaciji možeš se povezati sa drugim ljudima, a neke od njih organizuju i grupe za podršku, nude savetovanje i sl. Važno je da nastaviš sa normalnim društvenim odnosima koje si imao/la i ranije, i nastaviš da zoveš prijatelje, izlaziš u bioskop ili klub.

Zapamti da ti nisi virus!

Zapamti da te virus ne definiše i ne kontroliše!

Stigma i diskriminacija

     Stigma se odnosi na negativna uverenja i stavove o osobi ili grupi kao što je to slučaj sa PLHIV. Osobe koje su predmet stigme se doživljavaju kao „drugi“, oni su drugačiji i izdvojeni. Kod HIV-a stigmom ne moraju da budu samo oni koji su inficirani, već i oni koji su pogođeni HIV/AIDS-om: partneri i članovi porodice. Stigma može biti izražena kroz diskriminaciju, kada se PLHIV tretiraju drugačije od većine ljudi (odbijanje zajedničke upotrebe kućnog posuđa i pribora sa nekim ko je inficiran HIV-om). PLHIV mogu i sami da prihvate neke negativne stavove i uverenja i da sebe stigmatizuju (ovo se zove autostigma). Stigmi vodi nedovoljno znanje o HIV-u i AIDS-u, ljudi koji imaju konfuzne ideje ili pogrešna uverenja. Ideje da onaj ko dobije HIV neće živeti dugo ili da se HIV može preneti normalnim društvenim kontaktom pothranjuju strah i vode ka negativnim stavovima o PLHIV. Činjenica da u ovom trenutku nema leka za AIDS i da su ranije ljudi umirali jer nije postojala terapija, pojačava strah i verovatno je povezala bol i smrt sa HIV/AIDS-om. Seks i smrt su okruženi tabuima, pa se tako i HIV povezan sa tim tabuima smatra privatnom stvari i povezuje sa nečim što nije „odgovarajuće“, moralno i društveno prihvatljivo.

     Ideje, shvatanja, vrednosti jednog društva se stalno menjaju. Borba protiv stigme i diskriminacije prema ljduima sa HIV-om mora da obuhvati više nivoa da bi bila efikasna. Na odgovornosti vlasti je da se donesu određena zakonska rešenja i da sa ona u praksi sprovode. Ljudi koji žive sa HIV-om se moraju uključiti u društvene tokove, u vladina i nevladina tela koja se bave HIV-om na nivou donošenja odluka. Ako poželiš da i sam utičeš na promene koje su važne za kvalitet života PLHIV, možeš se povezati sa nekom PLHIV organizacijom ili grupom aktivista i tako ostvariti svoju ideju. Upoznavanje ljudi sa HIV-om i AIDS-om kroz edukacije i kampanje utiču da se svest u društvu menja. Obraćanje na javnim forumima, prisustvo konferencijama, seminarima, može biti zanimljivo i ispunjujuće iskustvo. Na tebi je da pronađeš način kako ćeš da se boriš sa predrasudama koje te okružuju.

Aktivizam

     Aktivno učestvovanje u nekim akcijama može ti popraviti raspoloženje. Kada donosiš sopstvene odluke, umesto da ostaviš to doktorima, osećaš se bitnije i jače. Iako informacije o lečenju na početku deluju preobimne, možeš naučiti osnovne stvari. Ostati informisan jeste dobar način da se preuzme kontrola nad tvojom zdravstvenom negom. Kada se uključiš u organizaciju ili grupu i njene aktivnosti možeš dobiti nove informacije. Dobrovoljni rad može biti vrlo nagrađujući sam po sebi. Možeš poželeti da se oprobaš u javnim govorima, u mentorstvu, ili u dostavi hrane. Ako ne postoji grupa za podršku u tvojoj blizini, možeš započeti sa osnivanjem jedne od njih. Udruživanje u grupu može ti pomoći, a drugi ljudi će imati koristi od vašeg rada. Aktivizam je bitna sila u poboljšanju vladine politike i za dobijanje boljih usluga za ljude koji imaju HIV/AIDS. Kontaktiraj najbliže udruženje da otkriješ kako da se uključiš u ovakvu vrstu aktivnosti.

EVROPA

Putovanje u države bivše Jugoslavije i druge države iz okruženja, česte destinacije naših državljana

Hrvatska država ne propisuje nikakva ograničenja za HIV pozitivne osobe prilikom putovanja. Bosna i Hercegovina takođe nema nikakvih ograničenja za HIV pozitivne osobe prilikom putovanja. Međutim, za trajno nastanjivanje potrebno je priložiti HIV negativan test.
Bugarska traži testiranje na prisustvo HIV virusa za sve imigrante ali i za strance koji nameravaju da ostanu duže od 1 mesec, npr. zbog studiranja ili posla. Grčka zahteva testiranje na HIV samo za prostitutke a pojam prostitutke određen je grčkim zakonom.
Austrija nema nikakvih ograničenja za boravak do tri meseca (90 dana). To isto važi za duži boravak, međutim, neki gradovi, po lokalnim propisima, traže da se prilikom zahteva za trajno nastanjivanje priloži HIV test ali to ne znači da će, i ako je test pozitivan, bitno uticati na odobravanje zahteva. Za boravišne vize (preko 90 dana boravka) prilikom odlaska na studiranje ili privremeni rad postoji propis po kome je neophodno priložiti uverenje o zdravstvenom stanju kao i zdravstveno osiguranje - healt insurance, koje se kupuje u osiguravajućim kompanijama za period na koji se odlazi, za sve građane država koje nisu članice Evropske unije a planiraju boravak duži od šest meseci.
Italija nema nikakvih ograničenje za HIV pozitivne osobe prilikom putovanja do tri meseca.
Za ulazak u Veliku Britaniju kao i sve teritorije koje pripadaju Ujedinjenom kraljevstvu, kao što je Gibraltar, nema posebnih ograničenja za HIV pozitivne osobe. Nije potrebno ni zdravstveno uverenje niti testiranje na prisustvo HIV virusa za odobravanje vize. Ovo je jako bitno znati jer je Velika Britanija jedna od malobrojnih država u Evropi koja će i nakon 2010. godine zadržati vizni režim za državljane Srbije. Osobe koje su HIV pozitivne nisu predmet posebne zakonske regulative. Tako da ne postoje posebni propisi koji se odnose na kontrolu, deportaciju ili proterivanje HIV pozitivnih osoba. Trebalo bi znati da ARV terepiju možete nositi samo za ličnu upotrebu. ARV terapija se može uneti u zemlju ako imate lekarski recept ili neku drugu potvrdu od lekara specijaliste. Postoji mogućnost da pod određenim okolnostima neke osobe budu testirane na tuberkulozu i to na ulaznim lukama. Oni za koje se ustanovi da boluju od tuberkuloze, upućuju se na lečenje. Osobe za koje se ustanovi da su HIV pozitivne, neće biti deportovane iz zemlje, niti HIV status može biti osnov za traženje azila.
U Rusiji se za sve strance koji traže dozvolu za boravak duži od 3 meseca zahtevaju rezultati HIV testa.

Kako je svest o neophodnosti zaštite ljudskih prava najveća u državama Evropske Unije, Evropska komisija izdala je preporuku univerzitetima, fakultetima i školama:

 
U skladu sa vladinim smernicama i principima dogovorenim sa Savetom Evrope, univerziteti i fakulteti ne smeju da zehtevaju da potencijalni ili postojeći studenti podnesu test na HIV virus ili da otkriju svoj HIV status ukoliko je poznat. Od strane Univerziteta i fakulteta je potvrđeno da, bilo koja informacija u vezi sa HIV statusom bilo kog studenta, mora biti tretirana kao strogo poverljiva i ne sme biti otkrivena trećim licima bez izričite pismene saglasnosti onoga o kome je reč. Oni studenti koji imaju komplikacije u vezi sa HIV-om (sida ili povezane bolesti) biće tretirani na isti način kao i neko ko pati od ozbiljnih hroničnih bolesti. Univerziteti i fakulteti se prema HIV infekciji odnose kao i prema bilo kojoj drugoj ozbiljnoj bolesti, ne postoji diskriminacija usmerena protiv osoba sa HIV-om.

SAD, KANADA, AUSTRALIJA

SAD
Postoje dva propisa tj. zakona koji se tiču posete ili boravka ljudi koji žive sa HIV-om u SAD:
1. Zakon koji se odnosi na posetu do 90 dana ako ste HIV+ i kako da uđete legalno u zemlju
2. Zakon koji se odnosi na boravak duži od 90 dana u SAD ako ste osoba koja živi sa HIV-om

Detaljni pregled obaveza ljudi sa HIV-om koji ulaze u SAD može se pronaći i na internetu. Međutim u suštini, sve se može svesti na sledeće:
SAD, pored mnogih drugih zemalja, imaju ograničenja ulaska u zemlju ako ste HIV pozitivni. Zabranu putovanja i imigracija u SAD za pojedince s HIV-om prvi put je uvedena u Reganovo doba. Početkom devedesetih napor za rušenje regulatornih zabrana nije uspeo zbog lobiranje iz konzervativnih grupa i birokratskih zavrzlama. Godine 2006. i to 1. decembra, predsednik Buš je izjavio da će njegova administracija izvršiti kategorički zaokret prema ograničenjima za osobe koje sa HIV-om. To se i desilo, novi američki presednik, Barak Obama, potpisao je ukaz kojim se dozvoljava osobama koje žive sa HIV-om ulazak u SAD. Ove odredbe počeće da važe od januara 2010. godine. Ukidanje zabrane uklanja jedan od poslednjih tragova rane AIDS politike u SAD-u i sklanja ih sa liste država koje imaju zabranu ulaska za HIV pozitivne osobe.

Kanada

Danas Kanada više ne zahteva obelodanjivanje HIV statusa radi privremenog boravka ili za kratke posete. Štaviše devedeset i dve zemlje ne postavljaju ograničenja kretanja ljudi sa HIV-om. Vlade ovih zemalja nisu prijavile nikakve probleme u smislu ugrožavanja javnog zdravlja ili većeg tereta na javni budžet. Tu spadaju međusobno sasvim različite zemlje poput Austrlije, Argentine, Brazila, Hrvatske, Etiopije, Francuske, Hong Konga, Indonezije, Japana, Kenije, Kirgistana, Libije, Meksika, Mozambika, Mjanmara, Nepala, Norveške, Filipina, Švajcarske i Turske. Medjutim Vlade drugih drzava, poput Kanade i El Salvadora, imale su ograničenja povezana sa HIV-om i odlučile su da ih uklone. U Kanadi, organizatori su, uoči Međunarodne AIDS konferencije u Torontu, postali su svesni da HIV pozitivni učesnici moraju da se prijave svoj status na zahtevu za vizu. Organizatori i njihovi kanadski istomišljenici bili su brzi u edukaciji relevantnih vladinih ministarstva, ističući da je ova mera zastarela, diskriminatorska i neefikasana u ostvarenju bilo kakvih ciljeva. Kao posledica njihove edukacije pre konferencije, obrazac za prijavu zamenjen je drugim u kojem se ne zahteva otkrivanje HIV statusa.

Australija

Australija trenutno dozvoljava ljudima koji žive sa HIV-om da uđu u zemlju ali zahteva testiranje onih koji nameravaju da rade u zdravstvu i za građane iz podsaharske Afrike koji žele da studiraju u Australiji. Na taj način je restrikcija za kraći boravak ukinuta ali postoji za duži boravak.

ZEMLJE TREĆEG SVETA i neobične destinacije

Azija

Azija je kontinent sa veoma zanimljivim destinacijama kako za turističke obilaske tako i za studiranje i poslovna putovanja. Što se tiče restrikcija vezana za HIV, ona se razlikuju od zemlje do zemlje. Tako na primer, Južna Koreja spada u zemlje sa zabranom ulaska kao i ograničenjima za kratkotrajna zadržavanja (do 90 dana). Osobama sa HIV-m je zabranjen ulazak u zemlju. Ali, za boravak do 3 meseca (za one kojima nije potrebna viza) nije neophodno obelodanjivanje HIV statusa. Na graničnom prelazu ne postoji nikakva kontrola u vezi s HIV-om. Regulativa koja se odnosi na boravak/prebivalište je takva da je moguće primenjivati posebne mere zaštite, posebno za javne izvodjače (igrače, pevače, muzičare i dr.) Ako se ipak tamo nalaziš i obelodaniš svoj HIV status, bićeš proteran/na. Zakon o kontroli imigracije dozvoljava deportaciju osoba pogođenih ozbiljnim infektivnim bolestima. Pa, tako prema podacima Centra za kontrolu i pevenciju bolesti Južne Koreje, čak 521 od 647 stranaca kod kojih je dijagnostifikovan HIV/AIDS moralo je da napusti zemlju.
Kina spada u zemlje koje imaju zabranu ulaska u ograničenja za kraće kao i za i duže boravke odnosno putovanja. Prilikom kraćih boravaka Kini, prema kineskim propisima, turisti i posetioci moraju da prijave svoj HIV status prilikom podnosenja zahteva za vizu. Međutim, test na HIV nije potreban. Sve do nedavno, pozitivan status nije imao uticaja na odobrenje viza, od nedavno je slučaj da Kina vrši deportaciju HIV pozitivnih osoba u matičnu zemlju ukoliko se nekim slučajem otkrije HIV status. Što se tiče boravka u Kini na duži period, HIV status je osnov za odbijanje ulaska kao i deportaciju. Svako ko aplicira za trajno boravište ili/i ima namere da studira (period duži od godinu dana), mora da podnese i HIV test (odbren od strane kineske Ambasade ili konzulata) prilikom ulaska ili nakon ulaska, u roku najviše od 20 dana od ulaska. Test se mora uraditi u ustanovi koja podržava/poštuje standarde neke od lokalnih kineskih bolnica. U prvih sedam meseci 2008 god. Kina je sprovela blizu 756.000 HIV testova na graničnim prelazima, testirani su bili turisti koji su u ulazili u zemlju, način odabira turista je bio nasumičan. Iako se, sa žaljenjem može reći da je HIV pozitivnim osobama zabranjen ulaz u Kinu, za očekivati je da se ova zabrana u uskoro ukine.
Japan je jedna od retkih razvijenih zemalja u Aziji u kojoj nema nikakvih ograničenja za ulazak u zemlju. Šta više, u formularu koji se podnosi prilikom apliciranja za vizu ne postoje nikakva pitanja sa HIV statusom. Nije potrebno ni zdravstveno uverenje ni HIV test za odobrenje vize. Osobe koje su HIV pozitivne nisu predmet posebne zakonske regulative. Tako da ne postoje posebni propisi koji se odnose na kontrolu, deportaciju ili proterivanje HIV pozitivnih osoba. Trebalo bi znati da ARV terepiju možeš  nositi za ličnu upotrebu ali je tzv.”JAKKAN sertifikat” potreban u slučaju da nosiš količinu lekova za period duži od 2 meseca.
Tajland je, neki bi rekli, prilično neobična i kontraverzna država. HIV pozitivne osobe se tamo smatraju kao pripadnici posebne haj (high) klase. Tamo te neće ni popreko pogledati ako trčiš po ulici otkrivajući svoj HIV status. To su bar glasine, treba otići i proveriti. Što se tiče odnosa države prema HIV pozitivnim turistima na duže ili na kraće nema nikakvih ograničenja za ulazak u zemlju.
Indija kao država ne postavlja nikakva ograničenja za ulazak u zemlju. Ne postoje nikakva pitanja u vezi sa HIV statusom u formularu koji se podnosi prilikom apliciranja za vizu. Ovo je pravilo važi i za kraći i za duži boravak u Indiji. Prvobitna zabrana, koja je važila do 2002. godine ukinuta je 29. septembra 2002. godine uz često citiranje ministra zdravlja Shatrughan Sina: ”Stručnjaci su mišljenja da je OBAVEZNO testiranje stranaca i sudenata iz inostranstva u suprotnosti sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije”. Tako da stranci, uključujući i studente nemaju obavezu da se testiraju na HIV.

Afrika

Maroko spada u države koje nemaju ograničenja za kraće boravke. Međutim postoji obaveza podnošenja testa u slučaju podnošenja zahteva za stalni boravak odnosno  postoje ograničenja u slučaju dužih  boravaka. HIV testiranje je obavezno za svakoga (od 15 do 60 godina starosti) ko želi boravište u Maroku. Zanimljivo je to da test mora da bude urađen u Maroku i to u ustanovi koja je odobrena od strane Ministarstva zdravlja Maroka. Dozvola boravka neće biti obrađivana sve dok se ne utvrdi da je HIV test nereaktivan. Iako je ovde reč o zvaničnim podacima, postoji svedočanastvo nekoliko ljudi koji su tražili dozbolu za boravak (duži) a da im prethodno nije zatraženo da se testiraju.
Tunis spada u države koje imaju ogranicenja samo za duže boravke. Tako da je za boravak duži od 30 dana obavezno testiranje na HIV. Ovo nije slučaj ako je reč o kraćem boravku (do 30 dana). Posebna pravila primenjuju se u slučaju dužeg boravka. Na primer, u slučaju traženja radne dozvole i/ili dužeg boravka, odobrenja mogu biti povezana sa HIV/AIDS statusom.  Ako se ustanovi da je pomenuti status pozitivan moguće je odbijanje.
Egipat spada u države koje svoja ograničenje usmeravaju samo u pravcu dužih boravaka, za kraća turistička ili poslovna zadržavanja to nije slučaj. Testiranje je obavezno izvršiti u Centralnoj laboratoriji Ministarstva zdravlja Egipta. Testiranje koje je sprovedeno u nekoj drugoj ustanovi neće biti prihvaćeno kao validno. Zavisnici od droge više nisu izuzeti od obaveznog testiranja. To važi i za supružnike i decu od 15 godina starosti pa naviše. Stranac koji je već u zemlji biće deportovan u slučaju da je HIV status pozitivan  i otkriven. Takođe postoji obaveza dokazivanja da je izvršena vakcinacija protiv žute groznice, ako je reč o nekome ko dolazi iz zaraženih područja.
Što se Afričkog kontinenta tiče, Centralno afrička republika spada u zemlje koje imaju restrkcije za duže boravke (duže od 90 dana). Nema zabrana isključivo za HIV pozitivne osobe ali je to regulisano na sledeći način: Svako ko aplicira za prebivalište, posao ili dozvolu za studiranje mora se podvrći medicinskom pregledu što uključuje i HIV testiranje).
Južno-afrička republika spada u red država bez ikakvih ograničenja u tom smeru. Ne postoji ni posebna zakonska regulativa koja se odnosi na HIV pozitivne osobe, bilo da je reč o ulasku u zemlju ili boravku. Strancima je omogućeno da se leče isključivo u privatnim klinikama što je prilično skupo. Državne bolinice nemaju kapacitet za masovnije zbrinjavanje HIV pozitivnih osoba. Preporučuje se da stranci, pre polaska na put provere nivo, tačnije opseg zdravstvenog osiguranja.

Južna Amerika

Južno Američki kontinent spada možda u nejliberalnije područje što se tiče putničkih restrikcija vezanih za HIV. Čile spada u zemlje bez posebnih restrkcija za HIV pozitivne osobe. Šta više, ne postoji posebna zakonska regulativa koja se odnosi na HIV pozitivne osobe. Ni medicinski pregled a ni test u vezi sa HIV-statusom nije potrebno priložiti prilikom ulaska u zemlju. Stranci sa HIV pozitivnim statusom (otkrivenim) nisu predmet posebne zakonske regulative. Takođe, ne postoje posebni propisi u vezi sa deportacijom, proterivanjem ili posebnom kontrolom HIV pozitivnih osoba. ARV (HAART) terapiju je moguće nositi za lične potrebe (količinu potrebnu prema dužini boravka). Preporucljivo je nositi i recepte. Prema zvaničnim podacima Kolumbijske ambasade u Beogradu kaže se da kolumbijske vlasti nikada nisu tražile naročite podatke o HIV-u od ljudi koji ulaze u tu zemlju.
I Brazil spada u države koje nemaju nikakvih ograničenja za HIV pozitivne osobe. Takođe, ne postoji ni posebna zakonska regulativa koja se odnosi na HIV pozitivne osobe, bilo da je reč o ulasku u zemlju ili boravku. Odobren boravak ne može biti uskraćen po osnovu HIV/AIDS statusa. Reč je dakle o državi koja ne zahteva ni lekarsko uverenje a ni test na HIV virus.